VRTIĆ ZVONČICA: Preskupa naprednjačka zavera protiv NAŠE DECE

Eko Taxi Vranje

 

Od kako je 5. maja otvoren novi vrtić “Zvončica” u Gornjoj čaršiji, ni jedna od nedoumica vezanih za taj posao nije razjašnjena.



Najpre, treba se setiti da su odbornici u lokalnoj skupštini odobrili da Grad za, veruje se, između 800.000 i milion evra, kupi ovaj objekat od privatnog investitora koji je počeo da ga gradi još 1985. godine.

Kako je na otvaranju rekao gradonačelnik Slobodan Milenković, tim potezom je nastavljena realizacija zacrtanog cilja da svaki deo grada ima svoj vrtić.

Uz to, Milenković je napomenuo da vrtić IMA ima upotrebnu dozvolu i da sa 995 metara bruto korisne površine zadovoljava sve propisane standarde, a da sve to očigledno nije ispunjavao dok je bio u vlasništvu privatnog investitora Dragana Kostića.

U vrtić za sada idu dve grupe od po 30 dece, a na jesen će ih, prema najavama, biti i sto.

Pa kakve su onda to nedoumice?

Najpre, zašto li je kupovan privatni vrtić a istovremeno zaustavljena izgradnja na pola završenog vrtića u naselju Raška?

Dalje, ovde je reč o ozbiljnom dupliranju kapaciteta.

Na sajtu Predškolske ustanove piše da “ustanova svoju delatnost ostvaruje u namenski građenim objektima u Vranju, Vranjskoj Banji i Krivoj Feji, i adaptiranim prostorijama pri školi “Dositej Obradović” u Vranju…”.

To znači da je ovaj objekt, u okviru škole, takođe u Gornjoj Čaršiji, velik oko 247 kvadrata, i do sada primao decu iz tog dela grada, a primaće ih i nadalje, što znači da je ovaj deo grada već pokriven vrtićem.

Postavlja se pitanje isplativosti tek kupljenog vrtića, koji je iz nekih razloga preimenovan, od “Naše lane” do “Zvončice”.

Objekat “Zvončice” prema tvrdnjama nadležnih ima ukupno 995 kvadrata bruto korisne površine.

Poređenja radi, nezavršeni objekt vrtića u naselju Raška se gradi na 2. 800 kvadrata i imaće kapaciteta za smeštaj i boravak preko 250 mališana, za šta će biti uloženo 187 miliona dinara, iz temelja.

Za “Zvončicu” je odvojeno 54 miliona dinara građana Vranja, ne računajući ranije plaćene rate, dok je vrtić figurirao kao privatni.

Ovo zaslužuje posebnu analizu, pri čemu se mora konsultovati “Pravilnik o bližim uslovima za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti predškolske ustanove” (“Sl. glasnik RS” br. 1/2019).

Prema ovom podzakonskom aktu, pri određivanju lokacije za formiranje predškolske ustanove, moraju biti ispunjeni određeni uslovi.

Najpre, tu je dovoljna veličina lokacije kako bi se na njoj izgradili odgovarajući objekat i prateći sadržaji, minimalno 25 kvadrata po detetu.

U ovom slučaju, da bi u “Zvončici” moglo biti smešteno stotinak dece, potrebno je, po zakonu, 2.500 kvadrata prostora, a ne 995 kvadrata, što je dovoljno za samo 38 deteta.

Nije to loše, ali, da bi vrtić bio isplativ, neophodno je da ga pohađa stotinak dece.

Pored ovih očiglednih manjkavosti, ne treba komentarisati da se iz vrtića izlazi direktno na kolovoz, da nema pristupnog puta za dovoženje dece, da park i zelenilo deca mogu da gledaju samo ako im vaspitačice ili gradonačelnik obezbede durbin…

I, najbitnije, vrtić mora da ima puteve za interventnu komunikaciju, (hitna, vatrogasci) čega u ovom slučaju nema ni na vidiku, pa se postavlja pitanje da li vrtić uopšte ima protiv – požarnu saglasnost.

Ako ima, ko li je to potpisao? Ako nema, ko li se usudio da decu izlaže latentnoj opasnosti?

Treba napomenuti da objekat prilikom izgradnje 1985. godine nije imao građevinsku dozvolu, a tada nije ni bio namenjen za smeštaj dece.

Prostim uvidom u Katastar nepokretnosti ili u Jedinstvenu evidenciju izdatih upotrebnih dozvola, jasno se vidi da za ovaj objekat na katastarskoj parceli 1582 upisan u list nepokretnosti pod rednim brojem 8250 nije izdata upotrebna dozvola.

E sad, ko se i iz kojih razloga usudio da parama građana kupi objekat bez takve dozvole sa sumnjivom PP zaštitom, spornom lokacijom i isplativošću daleko od poželjne?

Kome se toliko žurilo da budžetske pare prelije u privatne džepove, i iz kojih bi razloga to moglo biti odrađeno?

Ko u ovoj priči laže, a ko samo ne govori istinu?

Još ako je tačno da je praktično za dvospratnu kuću i nelukrativnom delu grada plaćeno najmanje 600.000 evra, u gradu gde se stanovi u centru prodaju za 700 evra po kvadratu, onda će za ovaj posao neko morati da odgovara pred nadležnim organima.

Sad, ili bilo kad, svejedno.

SSB



  • Ostavi komentar