Vremeplov: Niko kao Nika

U konkurenciji Uroša Trajkovića i Dragimira Simpo Tomića, Dragan Nikolić Nika je ipak najveći gubitnik 2014. Ostao je bez vlasti, bez političkog ugleda i autoriteta, bez stranke kojom je upravljao, bez nade da će politički oživeti

Niko kao Nika nije tako brzo i tako lako upropastio šansu da se dokopa političke moći. Imao je istorijsku šansu da bez bagera uđe u „komunističke institucije“, kako ih je često nazivao. Šansu je propustio. Propustio je da se dokopa velike moći na lokalu kad se učinilo da je svoje političke ambicije konačno artikulisao i upodobio sa nadolazećom političkom moći SNS. Ali, avaj, nije mogao da se iskontroliše. Preuzeo je na sebe veliko breme odgovornosti u stranci, potcenio političke protivnike i unutarstranačku opoziciju što ga je na kraju i slomilo.

Na stranu to što su možda njegove namere bile najbolje, što možda politiku teoretski razume u prste, ali Nika je očito isuviše impulsivan da bi bio politički mudar. Isključivost, odsustvo diplomatskog takta i pokazivanje ličnih emocija u političkom nadmudrivanju definitivno su nedopustive. Nisu njegovi krivi. Samo su ga pustili da sam sebe zakopa duboko, a onda mu nisu dali ruku da izađe. Još su ga kamenovali. Kad dozvolite da vas vaši politički sahrane, to je u ravni političkog diletantizma.

Sve mu je naopako krenulo od starta. Poslednjeg dana 2013. Policijska uprava mu je podnela krivičnu prijavu zbog napada na načelnika Slađana Velinovića. Petnaestog januara u njegovoj advokatskoj kancelariji na njega su fizički nasrnule četiri osobe iz Aleksinca i okoline jer im je, navodno, prodao ukraden džip. U nastavku se sve odvijalo po Marfijevom zakonu: „Ako nešto može poći po zlu, poći će“.

Vučić je onda, tobože nevernog Dragana preko nekih novih, vernih Vučićevaca proglasio za odmetnika i ogradio se od tabadžijsko-psovačko-pljuvačkog imidža kojim su lokalni nerijatelji i naprednjački kvislinzi etiketirali Niku. Odlučili su u centrali u jednom momentu da im je naneo dovoljno štete i da to treba da prestane. Nika je očito upropastio svoju šansu, ali Vučić nije upropastio „batine“ koje je dobio jedan Slobodan da Niku definitivno skloni. Tako je Nika ostao bez šanse da se posle izbora razračuna sa spoljnim i unutrašnjim oponentima.

Nikolić ipak, nije mogao sam da se tako brzo potroši. Još dok je bio u protivprirodnoj vlasti sa socijalistima, crveni su mu, potpomognuti još nekim „božjim silama“ u ovom gradu, pripisivali učešće u raznim prljavim rabotama, uvlačili ga u vlast, odbacivali, satanizovali, provlačili kroz blato. Nika više nije znao od koga da se brani. Kao umorni vitez mahao je mačem, pokosivši i koga je trebalo i koga nije trebalo, ne znajući ko mu je zapravo prijatelj, a ko neprijatelj. Podsećanja radi, verbalno je ejakulirao nad načelnikom policije, sukobio se sa predsednikom Višeg suda. Posle rokade dve struje na SNS njegovi naslednici iskoristili su Vučićevu popularnost da se „puvaju“ kako su oduvali na izborima. Koliko je teško Nikolić preživeo izborni cunami SNS, jer nije i lično pobedio, zna on sam. Iskusan politički vuk po stažu u ključnom momentu svoje političke karijere nemo je posmatrao sa strane kako lisice jedu meso. To boli.

Vučić je potom dokusurio Nikolića. Dopustio mu da se kolokvijalno bavi politikom kao poslanik u Narodnoj skupštini Srbije. Bez faktičke vlasti, bez uticaja, bez moći da na bilo šta politički utiče. Tako je Nika postao samo deo glasačke mašine, a mogao je da bude Zoran Antić. Zašto je Dragan Nikolić Nika gubitnik godine? A recimo Zoran Antić, gradonačelnik, socijalista i njegov najveći rival sa kojim se godinama „fajtao“ u političkom ringu, nije?

Antić ima vlast, Nika nema vlasti, Antić ima stranku i napreduje u stranci, Nika nije siguran da ima stranku i više od ovog teško da može da napreduje. Zoran ima jak stranački odbor, neprikosnoven je na lokalnoj političkoj sceni, Nika nema odbor, nema autoritet u stranci, ni politički uticaj. Ima, recimo, onih koji drže da Zoran Gradonačelnik Antić uživa u svemu onome što se dogodilo Niki. Literatura poznaje takve slučajeve destrukcije i zadovoljstva. Bez obzira što su sad, kao, veliki prijatelji, na zajedničkom zadatku rušenja poverenika SNS. Ali, Antić je još na vlasti, a Nika nije. Poverenici su na vlasti u stranci. I Boske (Dragan Stevanović, državni sekretar SNS iz Surdulice), a on nije.

Tako sada neke „koze“ brste ono što je Nika sadio. Gleda ih, site, a on gladan. Možda, zauvek.