, 
, 
, 
Usvajanjem Strategije razvoja turizma, Vranje je počelo „da zida kuću od krova“, jer nema infrastrukturne kapacitete da isti razvija, lako se uočava iz dokumentacije koja se našla pred gradskim većnicima na jednoj od prethodnih sednica Gradskog veća.
To pokazuju i republička dokumenta, recimo Strategija razvoja turizma Republike Srbije od 2017-2025. godine, u sklopu koje se po turističkim parametrima destinacija Vlasina – Vranje – Vranjska Banja nalazi na 14. mestu od ukupno 18 turističkih potencijala Srbije.
Prostorni okvir navedene destinacije tebalo bi da čine Surdulica, Vranje i Besna Kobila sa kulturnim nasleđem, prirodnim bogastvima, Vlasinskim jezerom, Vranjskom Banjom i malim gradovima kao potencijalima, dok bi „pol“ razvoja bio Vranje.
Ipak, analiza pokazuje da usvojena strategija izgleda kao mrtvo slovo na papiru.
Najpre, potrebno je ažuriranje postojećih stategijskih master planova (Vlasina i Besna Kobila) i priprema i usvajanje novih (Vranjska Banja i Vranje), jer se strategija realizuje putem strategijskog master plana, strategijskog marketing plana i programa razvoja turističkih proizvoda, a njih nema ili su zastareli.
Infrastruktura je u katastrofalnom stanju. U Baba Zlatinoj ulici, gde se nalazi i Muzej kuća Bore Stankovića, jeste završena rekonstrukcija kaldrme, ali nakon naknadnih iskopavanja, zbog promene vodovodne mreže, nije vraćena u prvobitno stanje nakon rekonstrukcije.
Inače, sve gradske vlasti u Vranju poslednjih dvadesetak godina poznate su po tome da posle izvedenih komunalnih radova ništa ne vraćaju u pređašnje stanje.
Prilikom rekonstrukcija zgrade Pašinog konaka, renoviran je samo krov Narodnog muzeja, a potrebna je celokupna rekonstrukcija, pogotovo tavanice između spratova i zidova.
Odobrena su sredstva 2017. godine za renoviranje na osnovu konkursa „Gradovi u fokusu“, ali projekat grada nije realizovan.
Isto se odnosi na Borinu kuću.
Nije završen ni depo Narodnog muzeja u Domu kulture, pa nema gde uskladištiti vredan muzejski materijal koji se privremeno nalazi u zgradi Amama.
U sklopu plana izgradnje i uređenja brdskih biciklističkih staza na Borinom brdu i u okolini Vranja, renovirano je izletište Borino brdo, postavljanjem rekreativnih elemenata, stolova i klupa, pogodnih za održavanje izleta, ali ne zahvaljujući vlasti, već članovima Planinarskog društva SPID Železničar Vranje.
Izletišta Ćoška renovirano je sredstvima investitora sa strane, Fondacije Jelen pivo, ali ubrzo opet potpuno zapušteno zahvaljujući neodržavanju i ljudskom nemaru.
Nebriga se vidi i na primeru česme Đerenke. Ona je revitalizovana, ali je premeštena na drugo mesto i nije priključena na gradski vodovod, pa uopšte nije u funkciji iako predstavlja jednu od najvećih turističkih atrakcija Vranja.
Ni obećanje o pokrivanju bazena kod Sportske hale nije realizovano.
VRANjE: Kako Turistička organizacija finansira naprednjačku televiziju
Što se tiče kompleksa na Besnoj Kobili, smešan je u odnosu na ono što je potrebno za razvoj turizma na ovoj planini.
Renoviran je Planinarski dom, odnosno smeštajni kapaciteti, put do Krive Feje i do doma, i urađena je edukativna kružna staza u dužini 3,2 kilometra sa startom i ciljem kod Planinarskog doma, ali se ta staza ne održava i uočljivo je propadanje njenih sadržajnih elemenata.
Kada je reč o Aleksandrovačkom jezeru, koje je trebalo da bude centralno turističko izletište, zbog neuspešne prve faze revitalizacije jezera nisu postavljeni stolovi, klupe nisu izgrađene staze ni planirani prostor za igru dece, a u jezeru je zabranjeno kupanje i sportski ribolov zbog prisustva opasnih bakterija.
Od smeštajnih kapaciteta u Vranjskoj Banji trenutno radi samo Specijalna bolnica za rehabilitaciju.
VUČIĆ O „SKADRU NA BANjŠTICI“: Pronaći ćemo investitora za hotel u Vranjskoj Banji
Jedina svetla tačka u ovoj banji za eventualni razvoj turizma, kada bi neko stvarno hteo da ga razvija, je razrešenje sudskog spora u vezi sa započetim hotelom, čuvenim „Skadrom na Banjštici“, koji je dugi niz godina vođen između PIO fonda i Specijalne bolnice, predstavljajući kočnicu za uspešnu privatizaciju.
Završio se podelom imovine između dva pomenuta titulara, ali i dalje je u zapuštenom stanju i nema zainteresovanog investitora.
U banji nije izgrađena čak ni planirana autobuska stanica, a otežava je i opstruira činjenica da prilikom izgradnje autoputa E-75 nije predviđena petlja autoputa, odnosno izlaz/ulaz u Vranjsku Banju.
Obećano etno-selo u Vranjskoj Banji nije izgrađeno, a nema ga ni u Poljanici iznad Vranja, u predelima netaknute prirode, tako da ni potencijale za razvoj seoskog turizma nema ko da iskoristi.
Projekat izgradnje etno kuće „Koštanina kuća“ u Vranjskoj Banji takođe nije realizovan.
Urađena je projektno-tehnička dokumentacija za Vizitorski centar u okviru kojeg će jedna soba biti za esponate, ali je rok dokumenta o vlasništvu nad zemljištem pri kraju, odnosno već ističe, potrebno je produžiti rok trajanja.
Nije izgrađena ni planirana letnja pozornica u Vranjskoj Banji, a trebalo je da bude prigodno mesto u obliku amfiteatra za održavanje manifestacija i drugih kulturnih zbivanja, izložbi.
Nema ni tzv. interaktivne mape, odnosno elektronskih info pultova, a to je neophodno radi praćenja savremenih vidova turističke promocije i signalizacije.
To što je urađeno u banji, urađeno je sredstvima države (izgradnja Balon sale i bazena uz podršku Ministarstva turizma), dok je lokalna vlast pokazala potpunu nesposobnost da razvija jedno od najatraktivnijih banja u Evropi po geotermalnim potencijalima.
Lokalni vlastodršci, naprednjaci, jedino su napravili neku čudnu fontanu u centru banje.
Malobrojni pokušaji da se turizam u ovom kraju razvija su individualni i dolaze iz privatnog sektora, ali je to nedovoljno.
Tako da, džaba nam turističko- geografski položaj, uzaludna su nam sva bogatstva, geomorfološka, hidrološka, biodiverzitetska, čemu Pržar, Devotin, Ćoška, Borino brdo, Kazanđol, Markovo kale, Hamam, crkve, manastiri, spomenici kulture i arheološka nalazišta, kad je svakoj vlasti to zadnja rupa na svirali.
D. Dimić
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.