Vranje u užem centru sve više podseća na nekadašnja vremena u Rumuniji i Bugarskoj, jer su na pomenutom delu grada zatvorena tačno 47 lokala.
Gotovo da nema ulice u najstrožem centru Vranja, a da nije zatvoreno više lokala, u Kralja Stefana Prvovenčanog, Kneza Miloša, Partizanskoj, Beogradskoj, Bore Stankovića, Karađorđevoj…
Po tome Vranje u drugoj i na početku treće decenije 21. veka sve više liči na Arad, Temišvar, Turn Severin u Rumuniji, odnosno, Ćustendil, Breznik, Pernik, Trn u Bugarskoj, ali u poslednjim decenijama prohujalog 20. stoleća.
– Vranje se smanjuje demografski, prazne se lokali, jer se smanjuje broj ljudi koji žive ovde. Građani u mlađim i srednjim godinama masovno odlaze sa juga Srbije put Niša, Beograda, Novog Sada, tamo već imamo svoje, vranjske «kolonije», o inostranim zemljama Zapada da i ne govorimo – jetko komentariše Vranjanac, nekadašnji javni funkcioner.
Zato na kraju čudi samohvalisanje gradskih čelnika o «napretku» Vranja u kome su, kako kažu, «stvorili povoljan ambijent za investicije i zamah privrednih aktivnosti».
– Oni su sebe poistovetili sa Vranjem, to se često događa u razmišljanjima vlastodržaca, pa misle da ako je njima sasvim dobro, lepo je i ostalima – tumači sagovornik InfoVranjskih.
S. Kostić
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.