Tanja Lakićević (47), rođena je u Vranju, završila je srednju Ekonomsku školu, diplomirani je ekonomista. Dvadeset godina je radila na mestu direktora u privatnoj firmi “STS DINE”. Sada već pet godina radi kao trgovac u butiku. Voli životinje koje neprestano zbrinjava i udomljava. Predsednica je Udruženja za zaštitu životinja „Borba za život“
Koliko se dugo bavite zbrinjavanjem i udomljavanjem napuštenih životinja?
– Samostalno, dugi niz godina. Počela sam kao tinejdžerka kad sam videla veliki broj pasa na ulici i pogađao me odnos ljudi prema njima, ta velika nebriga ljudska. Samo, mnogo godina nisam bila aktivna, i nije se znalo za mene.
Vama prilaze na ulici osobe koje ne poznajete? Šta vam pričaju?
– „Što imaš da ‘raniš tej džukele?“ Svakog dana imam problem sa ljudima na ulici, odnosno, oni sa mnom, jer ja ni sa kim od njih ne komuniciram. Sve što radim, plaćam isključivo o svom trošku. Pomagaću uvek i zauvek nemoćnim životinjama, onoliko koliko mogu.
Suočavate li se sa nerazumevanjem onog čime se bavite?
– Vrlo često. Evo, moje dušebrižne komšije su me dva puta prijavljivali zbog remećenja javnog reda i mira, pa je dolazila komunalna inspekcija ZOO higijene u kontrolu. Protiv mene je peticiju potpisalo 30 domaćinstava, a u mojoj Sitničkoj ulici, ima desetak kuća. Znači da su se potpisivali ljudi i iz susednih ulica. Mnogo problema imam, ali ne odustajem.
Koliko su psi zaštićeni u ovom gradu?
– Nimalo. Ovde se niko ne brine za životinje, pa ni sam Grad. Sve je drugo prioritet, ali ne i psi. Njihov život na ulici je težak jer sam se uverila da ima mali broj ljudi koji žele da im pomognu. Ja sam prva za to da se svi oni sklone sa ulice, samo ako se vlast smiluje za tako nešto. Kada bi životinje znale da pričaju, čovečanstvo bi plakalo.
Kompletan intervju pročitajte u štampanom izdanju Vranjskih.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.