Malo, pomalo, upali smo u „zamku“ regionalne filozofije kojoj ste posvetili knjigu „Belezi iz vilajeta“. U tom kontekstu, kako da jasno izvedemo određenje pojma „Vranjanac“, što je svakako pojam regionalnog značenja, i da li je to uopšte moguće?
– To ćemo uraditi tako da ne bude radikalno, a do odgovora na pitanje šta je Vranjanac, ne možemo doći čistim preuzimanjem definicija opšteg karaktera, već moramo da pođemo od odrednica koje su mesno oblikovane i da vidimo u kojoj meri one predstavljaju određenje nas samih. Druge mogućnosti nema!
U tom slučaju, kojim putem da Vranjanac objasni sebe u odnosu na druge u Srbiji, na Balkanu, Evropi?
– Tako da ne polazi od pojmovnih odrednica, već od belega, obeležja mesta, vilajeta, reči koja u korenima znači „priljubljenost“, „stopljenost“ , zavičaj. Beli most, Markovo kale, Kazanđol, belezi su vranjskog vilajeta i ja kao filozof ne mogu da budem bez belega zavičaja, vilajeta. I Karađorđeva ulica, ona nije prosto samo ulica, ona je beleg koji živi u meni, tu sam proveo detinjstvo do devete godine, igrao se sa Pepekom i naježim se kad se toga setim. Belezi nas, dakle, razlikuju od drugih, ali vilajetske dileme koje su posledica obeležja mesta i ljudi u njemu. To je, između ostalog, pitanje međe, granice, znajući da svako mesto ima svoje belege. Njih je teško definisati, kao „moju“ Karađorđevu ulicu koja je duboko utkana u motivu mog odnosa prema svetu, ljudima.
Napisali ste u vašoj knjizi „Zemaljski pečat“ da su vilajetske dileme posledica mitova, konkretno u Vranju, one su posledica mita nebeske, a ne zemaljske ekonomije. Spustimo to na ekonomske prilike u Vranju u drugoj polovini 20. i prvim decenijama 21. stoleća!
– Kao u onoj priči o „tamnom vilajetu“, belezi nameću dileme, a mi ih stalno iživljavamo, pa oni traju. Mit kao model saznanja nas oblikuje na svoj način. Uz mitski, postoje i virtuelni i ekonomski model saznanja. Ekonomski se svodi na ekonomičnost u razmišljanju, označava racionalizaciju. Pa i sam razum znači ekonomičnost u postupcima, kolokvijalno rečeno to je „zdrav razum“. Svedeno na Vranje, mit nebeske ekonomije je oblikovao prosečnog Vranjanca i odredio njegovu mentalnu sliku na polju ekonomije i ekonomičnosti sasvim suprotno od onih čija je samospoznaja bila motivisana odrednicama zemaljske, odnosno, realne ekonomije.
Ipak, za sve što im se loše desilo Vranjanci krive uvek druge, kažu krivi su „oni“, bezlični i neodređeni „oni“!?
– Odgovor je jednostavan, to je zato što ne znamo sebe, imamo jako a usko viđenje sebe samih, obično nerealno, a u toj iluziji ne možemo kada se nešto loše završi da kažemo da smo mi krivi. Uvek su nam krivi drugi, „oni“, bezlični i neodređeni koji u nekoj našoj viziji poprimaju i božanska svojstva. Čak i kada ima neznatne konkretizacije, kao „oni“ su država, vlast, opet je to nedovoljno određeno, da „oni“ ne mogu da se prepoznaju, kao u periodu turske vlasti kada je nastao rajetinski mentalitet koji se, eto, održao do današnjih dana.
Ceo intervju sa Srboljubom Dimitrijevićem pročitajte u štampanaom ili digitalnom izdanju Vranjskih preko www.novinarnica.net.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.