U novinarskom otpozdravu na demant Slobodana Aleksandrova, koji promišlja da napravi profit i zgrne dvadesetak miliončića na račun OŠ «Predrag Devedžić» u Vranjskoj Banji, umesto bavljenja njegovim opštim «istinama» koje su u suštini samo pojedinačne laži, navodim taksativno činjenice o maratonskom sudskom sporu koji već deceniju i po.
Prvo, malo je čudno pod kojim je uslovima i okolnostima pristigao u banjsku školu i koja ga je služba izbacila sa zadatkom da «posmatra» možda ideološke sukobe u banjskoj školi.
Ali ne bih da o tome konsultujem tadašnjeg direktora Velimira Bulatovića, nekako je nezgodan kada svedoči, jer je u startu napravio krivično delo, omogućivši Aleksandrovu rad na crno od 1. juna 1996. do 1. januara 1997, kada je potpisao rešenje o zasnivanju radnog odnosa.
Dokaz, pomenuto rešenje, kao i presuda Apelacionog suda iz 2015. kojim se potvrđuje presuda Osnovnog suda u Vranju i navodi da je Aleksandrov od 11. jula 1996. pa do 31. decembra 1997. bio prijavljen u Filijali PIO Fonda u Novom Beogradu, što direktno znači da nije radio u banjskoj školi.
A onda dolazi «fatalna» 2005. godina kada Aleksandrov traži da bude obuhvaćen socijalnim programom i naravno ode iz škole, čak traži urgenciju republičkog prosvetnog inspektora Dušana Stojanovića, pa se obraća Ministarstvu prosvete koje zaključuje da se «dobrovoljac» može uputiti na socijalni program, što je već učinio ondašnji direktor banjske škole Danča Jović, rešenjem broj 813 od 30. decembra 2015. godine, pa je «posmatrač» uzeo otpremninu od 234.000 dinara!
Već 2006. godine Aleksandrov pokreće radni spor protiv banjske škole za «nezakoniti prestanak radnog odnosa», traži da se vrati na radno mesto «prodavca u učeničkoj zadruzi 50 odsto radnog vremena, te administrativnog referenta, takođe sa 50 odsto radnog vremena“, što je početak sudske golgote koja traje deceniju i po!?
Ne bih da pominjem vaninstitucionalne okolnosti koje su pratile ovaj sudski spor, to je konglomerat nušićevske komedije i šekspirovske tragedije, pritisci na sud i sudije, uplitanje javnosti i medija, nevladinih organizacija i da ne nabrajam sve ostale nepodopštine iz tog prebogatog arsenala ljudskih i (ne)ljudskih stremljenja koja kao da nemaju ni kraja ni početka!
U drugoj polovini 2015. godine zaiskrila je nada da će slučaj Aleksandrov biti stavljen ad akta, najpre presudom Osnovnog suda u Vranju P1 137/15 od 24. aprila iste godine, i presudom Apelacionog suda u Nišu kojom je prvostepena presuda potvrđena, a u kojoj je kao neosnovan odbijen tužbeni zahtev Aleksandrova za nezakoniti prestanak radnog odnosa.
Ali, slučaj Aleksandrov nije okončan na beskrajnom sudskom putu, posle 2016. godine u promenjenim političkim i društvenim okolnostima, kada rukovodstvo škole menja advokata dobitnika Nebojšu Novkovića, umesto njega imenuje naprednjaka Stojana Ilića, a nadležni Vrhovni sud vraća predmet na ponovno suđenje u Osnovni sud u Vranju, gde se očekuje raspisivanje konkursa za novog predsednika ovog suda.
U takvim okolnostima doneta je prvostepena presuda u korist Aleksandrova, a banjska škola nema drugog izbora osim da se žali Apelacionom sudu u Nišu, ali i polako priprema «svoticu» od preko 20 miliona dinara koju će morati nakon pravosnažnosti presude da isplati «posmatraču»!?
Baš zaudara u ovom slučaju, nešto je trulo u državi Danskoj!!
S. Kostić
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.