Marko Jović iz Vranja, sin prve ovdašnje žrtveod osiromašennog uranijuma, iskreno priča za InfoVranjske kako je postao žrtva laži i obmane direktora Gorana Đorđevića Đoše, koji mu je obećao posao u gradskom „Vodovodu“.
Nakon višemesečnih odlaganja on je potpuno siguran da od posla nema ništa, ali kaže da je odlučio da otvoreno progovori o svemu jer ga boli nepravda, jer je kao dečak je ostao bez oca i želi da na neki način zadovolji pravdu.
– Moj otac Miroslav, radnik „Vodovoda“, bio je u grupi radnika koji su čistili Pljačkovicu nakon bombardovanja. Nekoliko godina kasnije, 2004. godine, preminuo je u najgorim mukama. On važi za prvu uranijumsku žrtvu u Vranju. Nikada ni ja ni moja majka ni sestra nismo tražili ništa od „Vodovoda“, grada ili države. Sam sam se borio u životu – započinje Jović.
Ipak životne okolnosti su ga naterale da potraži posao u firmi svog oca, kada je nakon operacije izgubio mogućnost da obavlja posao koji je do tada radio.
– Biću iskren, Goran Đorđević me je juna najljubaznije primio na razgovor. Bio sam iznenađen njegovom ljubaznošću. Treba da hranim porodicu, znam kako stvari funkcionišu i iskreno kažem da sam rekao da sam spreman da postanem član stranke. Đoša mi je tada rekao da nema to veze i da sam ja sin njihovog radnika i da treba da dobijem posao – priča Marko Jović.
Kaže da je tog dana izašao iz „Vodovoda“ pun nade. Prosto nije mogao da veruje da je to taj Đoša o kome se pričaju ne baš lepe stvari po gradu.
Trebalo je da se čuju narednog utorka, a onda je on molio za strpljenje, pa je došlo leto razgovori su odlagani za septembar i tako u nedogled.
– Sve to ne bi bilo strašno da se u „Vodovodu“ ljudi ne zapošljavaju, skoro pa na dnevnom nivou. Ćutao sam i bio strpljiv a sada sam siguran da od toga nema ništa. Nije fer da mi deca ljudi koji su na neki način umrli zbog nečijeg neznanja dolazimo u situaciju da molimo za parče hleba – kaže Jović.
On dodaje da je pokušao privatni posao, ali da u ovom gradu to ne ide tako jednostavno prosto ljudi nemaju paru, ali mu je kao Vranjancu fascinantno ko se sve nalazi na platnom spisku, kako stranka zapošljava i na koje načine ljude koji nikada ničim nisu pokazali da mogu dobro da donesu ovom gradu, pa makar radili kao inkasanti.
– Neću da me ljudi shvate pogrešno, ja samo želim da otvoreno kažem da sam zbog egzistencije bio spreman da se učlanim u stranku u koju ideološki ne verujem, ali sa druge strane smatram da nisam zaslužio da me niko obmanjuje i manipuliše mojom porodicom . Ne krijem i od Đoše nisam krio da sam član gradskog odbora SDS-a, ali nisam aktivan već duže vreme – kaže Jović.
On dodaje da je dugo razmišljao da li da progovori ali da je ipak odlučio da kaže kroz šta je sve prošao i kako stvari funkcionišu.
Marko Jović na kraju dodaje da je posle svega čuo najrazličitije priče, tipa da se u stranci vodi red ko je Bulatov, a ko Goranov, da su interesi ispred svega.
On prosto nije želeo da bude ničiji, već je zakucao na vrata preduzeća u kome je njegov otac radio i na trenutak poverovao da ovo nije grad u kome se stranka za sve pita, ali je očigledno pogrešio.
NIV
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.