Početak prave rasprodaje najvrednije „Simpove“ imovine dogodio se sa eksproprijacijom robne kuće ove komanije na Svetonikolskom trgu u Beogradu, o čemu su Vranjske već pisale.
Posle ove, najveće transakcije obavljene za potrebe „Beograda na vodi“, koja se može označiti kao otimački akt, a kojom je rukovodstvo kompaonije na čelu sa Slađanom Disićem bilo, bar javno, izuzetno zadovoljno, usledila su sve nove i nove rasprodaje „Simpove“ imovine.
U jednoj tranši prodati su najvažniji lokali „Simpa“ u centru Vranja, recimo onaj iznad „Vremeplova“ i nekoliko najvažnijih lokala u zgradama Lepe Brene, od kojih je najznačajniji prodat za 10 miliona dinara firmi „Neša voće“, dok je na spratu lokal pazario sin direktora „Simpa“ Nastića.
Priča je nastavljena prodajom robne kuće u Podgorici, koja ima oko 3.000 kvadrata, ali i manje robne kuće ispod Autobuske stanice u Vranju, gde je godinama zakupac bila neka kineska radnja.
Ovde valja istaći i zvanične podatke o tome šta „Simpo“ ima, šta želi, a šta neće da proda, koji su objavljeni na sajtu Beogradske berze, na šta je inače kompanija obavezna zakonom.
Recimo, „Simpo“ ima dva apartmana u Vrnjačkoj banji, u dva kompleks naselja, i logično bi bilo da se kompanija prvo oslobodi ovakve imovine, koja je najdalje od osnovne delatnosti firme, ali se to ne dešava.
Da se ti apartmani, čuvao Bog, ne čuvaju za nekoga?
„Simpo“ ima i veliku imovinu u Makedoniji, koja je, doduše, nekako nesrazmerno raspoređena.
Dok na glavnom tržištu, Skoplju, „Simpo“ ima prostor od 666 kvadrata, i dok čak i u Botolju ima veću zgradu, 795 kvadrata, a slične u Strumici (559) i Ohridu (448), kompanija u Velesu, jednom od nasiromašnijih gradova Makedonije, ima prodajni objekat od 2.000 kvadratnih metara!
Ima još nelogičnosti u „Simpovoj“ imovini, jer se jedna od najvećih robnih kuća, ako se izostave poslovni prostori sa magacinima ili se oni tretiraju kao distributivni, logistički centri, nalazi u Boru i prostore se na čak 2.200 kvadratnih metara.
Neko možda i zna zašto je Bor toliko značajan, jer pored ovog grada „Simpo“ toliki prostor ima još samo u Podgorici, Beogradu i Novom Sadu.
Zanimljiv je i slučaj prodavnice u Negotinu, od samo 165 kvadrata, ali sa milionskim prometima, za koje nikome nije jasno odakle su dolazili, jer se tako događalo da u toj prodavnici bude robe u vrednosti od nekoliko stotina hiljada dinara, a da blagajna beleži promet od, recimo, devet miliona!
Na kraju, ostaje pitanje o spornom vlasništvu imovine „Simpa“ u Hrvatskoj.
U „Simpu“ su stalno isticali da je kompaniji naneta velika šteta oduzimanjem te imovine, ali se u prospektu „Simpa“ na berzi navode veliki salone i poslovni prostori u Hrvatskoj kao vlasništvo firme.
Postavlja se pitanje: da li je ta imovina u vlasnistvu „Simpa“, kako se zvanično navodi u prospektu, ili je to sada nečija tuđa imovina, ili se pak akcionari, ili čak i potencijalni kupci Skompanije svesno dovode u zabludu?
Na kraju, ako se zna da je, recimo, „Simpo“ u 2015. godini od države dobio 1,5 milijardi dinara da stane na noge, zašto prodaje imovinu?
Ili, zašto se sve ovo radi, ako od toga vajde nema?
SSB
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.