Samuel Penja Peres, boravi u Vranju već šest meseci kao volonter programa EVS (Evropski volonterski servis) koji mu omogućava da otkrije novu kulturu kroz volonterske aktivnosti van njegove zemlje porekla.
Omladinska organizacija, Centar E8 u Vranju, akreditovana je da se bavi EVS programom i usmerena je na rad sa mladim ljudima širom Srbije.
Za šest meseci boravka u Srbiji, otkrio je, ističe, novu zemlju, novu kulturu, novi jezik, upoznao različite ljude i stekao nove prijatelje.
„Vranjanci su na prvi pogled hladni, nepristupačni i rezervisani prema strancima. Shvatio sam da ne žele prvi da ostvare kontakt, nisu predusretljivi i bukvalno stoje po strani kada vide nekog stranca.
Ono što sam takođe primetio je da muškarci preterano ističu nacionalnost, srpsku, „mačo“ stranu“, rekao je za štampano izdanje Vranjskih mladi volonter Samuel iz Burgosa, grada sa oko 200.000 stanovnika.
Suprotno Vranjancima, kako kaže, Španci jedva čekaju da čuju i vide nekog ko ne govori istim jezikom kao oni.
„Odmah prilazimo, nudimo pomoć. A u Vranju su po tom pitanju suzdržaniji i sramežljivi. Tako je dok ne upoznaju „stranca“. Onda bivaju prisniji i čine da se na neki način osećam kao kod kuće“, objašnjava dvadesetsedmogodišnji Samuel.
Prvo što je primetio u Vranju kada je došao pre šest meseci je, kaže, ispijanje kafe u velikim količinama.
„U neko doba dana je posebna gužva u gradu i tada svi piju kafu. Kod nas, u Burgosu, tako se pije martini, vermut, alkoholna pića sa slatkom notom. Takođe mi je bilo čudno kada sam video ljude sa cigaretama unutar prostorija. Kod nas je pušenje zabranjeno, pa izlazimo napolje i tako više pričamo međusobno, upoznajemo se. Nekako je sve opuštenije i muško-ženski odnosi su samim tim drugačiji. Nema barijera. Mnogo više druženja i večernji izlasci su u baru ili pabu sa muzikom gde svi igramo. Ne pravimo velike žurke“, opisuje Samuel, diplomirani sociolog i kaže da je u Srbiji, kao u Španiji, slična situacija po pitanju (ne)zaposlenosti i pronalaženja posla u struci.
Ono na čemu Samuel zamera je aljkav odnos prema okolini, zapuštenost javnih površina i mnogo smeća.
„Ipak, sa svim manama i vrlinama koje ima Srbija, mogao bih da živim u njoj. Sviđa mi se zemlja i ta opcija nije isključena“, zaključuje Samuel.
Kompletan tekst možete pročitati u štampanom izdanju Vranjskih.
J.R.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.