, 
, 
Vranje je pred Novu godinu dobilo svoj klasičan izgled, sa rasvetom širom grada, šetalištem u novom, šljaštećem ruhu, ali i svoj tradicionalni „najlon siti“, da se stanovnici podsete u kom i kakvom gradu žive.
Paradoksalno, Vranje je malo kad ovako sijalo pred praznike, ali ni pokušaji vlasti da malo podignu baš splasnulu pretprazničnu atmosferu nisu mnogo pomogli.
Turistička organizacija u Vranju (TOV) napravila je nove tezge, za čak 800 evra po komadu (!), ali to ulične prodavce nije sprečilo da rade kako hoće, ili kako moraju.
Dok pojedine od novih preskupih tezgi stoje prazne, dotle prinapravljeni štandovi prekriveni najlonom uništavaju i ono malo civilizacije to se u Vranju može videti.
Zašto je to tako, nije mogao da objasni ni Saša Ivanov, direktor TOV, jer se nije javljao na pozive Vranjskih, pa je tako stav nadležnih o tome zašto gradsko šetalište izgleda kao najružniji vašar i pored toliko uloženih para ostaje bez svog odgovora.
Ivanov je za OK radio izjavio da su „nove tezge nabavljene putem javne nabavke u vrednosti od oko milion dinara, a biće korišćene i za potrebe gradskih proslava i manifestacija“.
– Tezge su mobilne, imaju točkiće za transport i gledali smo da ne budu prevelikog gabarita, kako ne bi zauzimale previše mesta na javnim površinama i bile lakše za skladištenje i transport. One su montažno – demontažnog tipa, imaju i šrafove za nivelaciju i, ukoliko se dobro pokažu, sledeće godine ćemo nabaviti još – pravdao je Ivanov za OK radio činjenicu da je svaka tezga (!) plaćena čak po 800 evra.
U dugačkom redu na šetalištu, postavljene su pored novih, tipskih i montažne tezge, sve prekrivene providnim najlonom, pa tako na prvi pogled, izgledaju „identično“.
Prodavci plaćaju dnevni zakup 170 dinara po metru kvadratnom. I za zakupce novih tezgi, ali i montažnih, cena zakupa je ista.
Jedan od zakupaca montažne tezge, kaže da je najlon neophodan „jer je zima, hladno je i na taj način se štiti roba“.
– Kako ćemo da zaštitimo od kiše i snega robu koju prodajemo? Nemojte da pišete kako smo „najlon siti“, moramo tako. Duva na sve strane i treba da pokrijemo tezgu. Mi, sa montažnim tezgama, trebalo je da se smestimo na trgu kod Narodnog muzeja, ali smo se žalili gradu jer na takvom mestu ne bismo bili toliko primetni i oni su to uvažili – priča jedan od prodavaca.
Postavljanjem novih tezgi, kaže on, istina je da se očekivalo da šetalište izgleda drugačije, ali se, očito, ništa nije promenilo.
– Putem medija smo saznali da su tezge mnogo koštale i iskreno, ne služe svrsi, ništa ne valjaju. Male su i nefunkcionalne i nema dovoljno prostora za svu robu. Mada, kako su nam rekli iz Gradske uprave, sledeće godine sigurno neće biti montažnih – kaže pomalo razočaran prodavac.
Onaj ko je želeo da zakupi nove tezge, objašnjava, morao je da plaća zakup mnogo ranije, od dana kada su tezge bile postavljene na šetalištu.
– Plaćamo dnevno oko 340 dinara jer su tezge skoro dva kvadrata – kaže zakupac nove tezge.
Mića Mladenović, gradski većnik za turizam i ugostiteljstvo, kaže da „nije prošao šetalištem da vidi kako to izgleda“.
– Zbog toga vas ne razumem i ne znam o čemu pričate. Nije bio dovoljan broj novih tezgi za sve zakupce, pa su postavljene i montažne – kaže kratko za portal Vranjske Mladenović.
Ove godine za predstojeće praznike, dakle, svega ima – novih papreno skupih tezgi, tu su i lepi sneško, svetleće sanke i kućica, veliki svetleći paket sa mašnom, još samo jelka fali.
Ne, naravno, kao ona u prestonici od 83.000 evra, ali valjalo bi nabaviti jednu pristojnu da grad izgleda još lepše.
Neka, dogodine.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.