Pozorište: Bradata Koštana, ipak

Prošlogodišnji kulturni skandal sa izvođenjem „Koštane s bradom“ ovih dana dobija svoj epilog. Naime, posle otkazivanja projekta drame „Koštana“ u Pozorištu na Terazijama, koju je trebalo da režira Kokan Mladenović, a naslovnu ulogu – Koštana – igra transrodni umetnik iz Sarajeva Božo Vrećo, ovaj je projekat ipak našao svoje teatarsko uhlebljenje.

Kulturna  i politička javnost bila je oštro podeljena, a Vranjanci su se čak spremali da Ministarstvu kulture pošalju peticiju za zabranu ovakvog, po i njima, egzibicionizma i ponižavanja Bore Stankovića i njegovog kultnog dela.

„Bradata Koštana“ će se ipak ovaplotiti, u koprodukciji Centra za kulturu Tivat, Studentskog kulturnog centra Novi Sad i Srpskog narodnog pozorišta u istom gradu, te je tamo 20. juna održana i prva proba ove, i pre njenog postavljanja na scenu, vrlo kontroverzne predstave.

Glumačka podela je okupila neka veoma značajana imena sa kulturnog prostora bivše SFRJ. Tako, „bradatu Koštanu“ igraće već pomenuti Božo Vrećo, no to je već estrada, ali ovo nije: Nebojša Dugalić – Mitka, Emir Hadžihafizbegović – Hadži Toma, glumac iz Crne Gore Emir Ćatović – Stojan, ta glumica Novosadskog pozorišta Ujvideki sinhaz Emina Elor – Stana – kći Hadži Tomina.

– Pred nama je priča – kaže reditelj Kokan Mladenović – pre svega, o slobodi i toleranciji, o načinu prihvatanja i saživljavanja s razlikama pored kojih i s kojima živimo i srećemo se. Preispitivanjem sebe preispitujemo i druge, dajući slobodu sebi dajemo je i drugome.

– U ovaj proces – kaže Koštana, Božo Vrećo – zaista ulazim intimno. Daću sve od sebe da ona zasija i kao muškarac i kao žena jer ova Koštana neće biti reinkarnacija pređašnjih viđenja te uloge. Ona će biti nešto sasvim novo, nešto što prati moju energiju i ono što ja već svakako radim na sceni izvodeći sevdah.

Premijera ove „Koštane“ zakazana je za 5. avgust u Centru za kulturu Tivat, a premijera u Novom Sadu očekuje se polovinom septembra.

Bilo bi izuzetno zanimljivo da i Vranje vidi ovo čitanje „Koštane“, makar nemali pozorišnu zgradu, ali sve bi bilo u stilu „pomerenog teatra“ – i tumačenje i prostor.

G. M. A.