Žrtva porodičnog nasilja, koja je pomoć potražila na SOS telefonu u Vranju, kaže da je muž zlostavljao 10 godina. Trpela je udarce i svakodnevnu psihičku torturu.
„Ćutala sam i trpela dugih 10 godina jer nisam imala gde da odem. Maltretiranja su počela ubrzo nakon rođenja deteta. Niko mi nije verovao kad sam pričala o nasilju, sve dok se nisu pojavili vidni zdravstveni problemi koje imam i danas. A ko ih ne bi imao nakon toliko batina i udaraca. Kada je došlo do konačnog prekida bračne zajednice, dobila sam mere zaštite koje su sprovedene po zakonu“, kaže hrabra Vranjanka.
Ovom prilikom, kako kaže, želi da ukaže na problem Centra za socijalni rad u Vranju.
„Ta institucija je mene maltretirala, pojedinci, kao i neki iz tog stručnog tima. Nije postupano profesionalno, stalno su mi pretili da će mi oduzeti dete. Plašili me time jer tada ništa nisam znala. Većina stručnog tima bila je na strani nasilnika, a ne mene i deteta“, priznaje žrtva nasilja čiji je identitet zaštićen.
Krivična prijava protiv sada bivšeg supruga, kaže da se vodi od 2012. godine.
„Samo u ovoj godini održano je devet ročišta. Ili se on ne pojavi ili njegov advokat. A, znate, svaki odalazak u sud je velika neprijatnost, veliko uznemirenje za sve nas. Koliko sam doživela nasilje od bivšeg supruga, sada toliko doživljavam od institucija“, kaže ona.
Da pojedinci iz institucija ne znaju da prepoznaju nasilje, navodi, pokazuje odluka stručnih radnika u Centru za socijalni rad Vranje onog trenutka kada sa sigurnošću tvrde da dete mora da vidi svog oca.
„Iako je evidentirano nasilje i kontinuitet nasilja, uprkos protivljenju deteta koje ne treba da bude izloženo opasnosti. Radnici ovde spajaju pod kišobranom dete sa ocem koji je vršio i koji je prijavljen za nasilje i govore da je to u interesu deteta“, kaže razočarana žena.
Postoje, dodaje, ipak i ljudi koji se trude i u koje oni, žrtve nasilja, veruju.
„Uzdamo se u državu, u pojedince u institucijama koji nam daju snagu da će nešto da se promeni. Najvažniji je interes dece i oni moraju da budu prioritet u svemu. Policija, tužilaštvo, sudstvo, a na prvom mestu centri za socijalni rad bitne su institucije koje moraju da shvate nasilje kao ogroman problem. SOS telefoni su velika podrška u ovakvim situacijama traume. Mnogo znači iskreno razumevanje i podrška žena koje tamo rade i uvek strpljivo razgovaraju i veruju nam kada im kažemo kakvom smo muškom nasilju izložene”, kaže žrtva porodičnog nasilja.
Kompletan tekst možete pročitati u štampanom izdanju Vranjskih.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.