, 
Pridruživanje Srbije i sam put ka Evropskoj uniji (EU), kao i izazovi EU integracija bili su ovonedeljna tema na predavanju u okviru projekta „Jačanje kapaciteta za vladavinu prava – jug Srbije“, koji se bavi reformom pravosuđa u Nišu, Leskovcu, Pirotu i Vranju.
U proces ulaska u EU Srbija se upustila 2012. godine, posle dobijanja statusa zemlje kandidata, dok su predpristupni pregovori sa EU počeli 2013. godine, podsetio je na početku predavanja direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević .
Pregovori sa EU služe da se usaglase pravne tekovine EU sa domaćim zakonodavstvom i završe reforme koje su predviđene kroz 35 pregovaračkih poglavlja, čulo se na predavanju.
Srbija je do sada otvorila 17, a privremeno zatvorila dva poglavlja.
Pregovarački proces ima 35 poglavlja a Poglavlje 35 je poglavlje koje ne sadrži pravne tekovine EU jer se u njemu nalaze sporne tačke i pitanja države kandidata koja nisu rešena kroz ostala poglavlja . Zbog situacije oko Kosova, Poglavlje 35 je posvećeno odnosima Beograd-Priština i normalizaciji odnosa sa Kosovom
Za državu Srbiju ovo se poglavlje bavi odnosima sa Prištinom i zato u njega nisu utkate pravne tekovine EU.
Za stalnu debatu između političkih stranaka, predstavnika civilnog društva, predstavnika državne administracije na temu pregovaračkog procesa zadužen je Nacionalni konvent o EU, kao stalno radno telo koje se bavi raznim aspektima EU integracija.
Kao posebno važnu temu Antonijević je istakao činjenicu da se Srbiji svake godine dostavljaju izveštaji Evropske komisije (EK) o napretku Srbije na evropskom putu, a jedan od problema o kome se dosta govorilo na predavanju je interpretacija tih izveštaja.
Praksa pokazuje da se izveštaji EK u samoj Srbiji gotovo dijametralno drugačije interpretiraju u zavisnosti ko ih tumači: državna vlast, Skupština, nezavisne insitucije ili civilno društvo.
– Ovi izveštaji se nekada poklope sa izveštajima međunarodnih organizacija, kao što je slučaj sa izveštajem Fridom Hausa ove godine, gde je Srbija ocenjena kao zemlja sa hibridnom demokratijom i veoma lošom vladavinom prava, slabim nezavisnim telima, lošom zaštitom ljudskih prava i sloboda i neslobodnim medijima, kao i zavisnim pravosuđem – rekao je na predavanju Antonijević.
Pravosuđe je jedno od tema EU integracija, koje se nalazi u pregovaračkom poglavlju 23.
Ovo poglavlje obuhvata izmene okvira u funkcionisanju pravosuđa, borbu protiv korupcije i zaštitu osnovnih prava.
– U svom izveštaju za 2019. godinu EK je konstatovala da je politička situacija u zemlji podeljena, da nema dijaloga, zakoni se donose po hitnom postupku bez principa participativne demokratije, česti su napadi na novinare, nema korigovanja izbornog procesa, što sve govori o tome da Srbija nije shvatila značaj ovog poglavlja – rekao je Antonijević.
Na predavanju je ocenjeno da okretanjem ka Rusiji i Kini, vlasti Srbije zaboravljaju pregovarački proces, a izbegavanjem rešavanja odnosa sa Prištinom, i pogoršanjem odnosa sa Crnom Gorom i Hrvatskom, (što spada u poglavlje 24 koje govori o bezbednosti) odlaže se zatvaranja ostalih poglavlja, i kvari ono što je postignuto na dosadašnjem planu evropskog puta.
– Novom politikom proširenja, koje će ići po klasterima, na koje Srbija tek treba da pristane, možda se pruži šansa ubrzanju procesa EU integracija Srbije, ali uz jasno iskazanu rešenost da se dosadašnje tačke spoticanja prevaziđu i reše – zaključio je Antonijević.
NIV
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.