Moćni vranjski udarac

Eko Taxi Vranje

Dejan Stanković je svakako najčuveniji vranjski igrač bilijara, i smatra da boljeg mesta od njegovog kluba “Power shot” da se priča o ovom sportu ovde nema.



Stanković je za bilijar, onaj sa šest rupa, vezan od detinjstva, da bi mu ova igra danas bila i posao, i zadovoljstvo, i dobar deo života.

Stanković kaže da je možda najtačniju definiciju ove igre dao još Nikola Tesla, koji je igrao bilijar, “najsuptilniju igru perfekcije i logičnosti, satkanu od šahovske kombinatorike, zakona fizike i povezanosti uma i motorike”.

Centralni zid u “Pover shotu” načičkan je peharima i priznanjima koje je Stanković osvojio u Srbiji i inostranstvu.

– Prošle godine sam na turniru u Skoplju osvojio i prvo i drugo mesto, i u šali volim da kažem da sam uspeo da pobedim samog sebe – kaže Stanković.

Tada je pobedio Andriju Klasovića, višestrukog prvaka države i prvaka Bugarske Georgija Georgijeva.

Nagrade više ne broji, a prvak južnog regiona bio je preko 20 puta.

Na najjačem turniru u Sloveniji 2015. godine osvojio je treće mesto i tada je zbog avioskog leta morao da preda polufinale.

Na turniru u Albaniji bio je treći, a prvi kao neko ko je iz Srbije učestvovao na tom turniru.

Više puta mu i nisu dozvolili da učestvuje na turnirima da bi se i drugi igrači afirmisali, a prvo takmičenje, kaže, pamti, jer je shvatio da nije dovoljan samo telenat, već i sati rada pored bilijarskog stola.

– To je bilo 2006. godine u Nišu. Imao sam čast da budem u prostoriji sa svim našim velikim igračima i svi oni su mi izgledali kao vanzemaljci. U takvoj atmosferi nisam postigao nikakav značajan rezultat ali dobro pamtim taj turnir – kaže Stanković

U periodu kada je postao državni prvak činilo mu se da je turnire igrao ulažeći preveliki napor u samu partiju, pa je svoj talenat i taktiku krenuo da „brusi“ sa legendarnim Šandorom Totijem, najtrofejnijim igračem sa ovih prostora.

Poslednjih godina nađe se poneki mlad čovek koga je bilijar zainteresovao, a Dejan, koji je licencirani trener, kaže da talentovanog igrača može da prepozna na osnovu prvog udarca i držanja štapa.

– Bilijar se oduvek igrao ali je retko ko odlučio da se njime bavi više od par partija nedeljno sa drugovima. Više puta sam i organizovao turnire amatera ne bi li sport zaživeo. Uskoro ću organizovati još jedan turnir, memorijalni, u čast mog prijatelja i plan je da se taj turnir održava svake godine – kaže Stanković.

On napominje da je u svojoj karijeri igrao sa mnogim velikim igračima, recimo sa Tonijem Dragom koga je pobedio, “a on je 2004. godine bio svetski prvak”.

– Pobedio sam ga na “Beograd open-u” 2011. godine. Imao sam i tu čast da izgubim od Souqueta. U meču sa Jasonom Shawom, koji je trenutno igrač broj jedan u svetu, vodio sam 4:1 i desilo se da me je igrač sa susednog stola slučajno udario dok sam izvodio udarac što je dovelo do preokreta u partiji – priseća se Stanković.

Ima nade da će se u budućnosti možda više pažnje poklanjati ovom sportu, kaže Dejan.

Srbiji, kaže, nedostaju turniri na kojima će se mladi ljudi afirmisati i napredovati, koji će im biti odskočna daska za veća takmičenja.

A. Vučković



  • Ostavi komentar