KNjIGA ZA DANAS: „Tri put u zoru“, Alesandro Bariko

PIŠE: Jelena Ranđelović, Biblioteka „Bora Stanković“ Vranje

Alesandro Bariko (1958), jedan je od najtalentovanijih i najpopularnijih italijanskih pisaca, scenarista, pijanista, novelista i esejista.

On je književni i muzički kritičar, režiser, urednik i predavač kreativnog pisanja. Njegova dela prevedena su na više svetskih jezika.

Oduvek ga je inspirisala ljubav prema muzici i literaturi, a književnost i pisanje, kako kaže, zauzimaju posebno mesto u njegovoj duši.

Roman „Tri put u zoru“, u izdanju „Paideie“, govori o muškarcu i ženi koji se sreću tri puta u zoru, u holu jednog hotela. Iako se sreću u različitim dobima svog života, to su momenti koji su ključni za oboje i u kojima će jedno u drugom naći spas.

Svaki od tri susreta biće istovremeno njihov prvi, poslednji i jedini susret. To je moguće jer žive u vremenu koje ne postoji u svakodnevnom iskustvu, u „vremenu koje nam književnost ponekad dočara i to je jedna od njenih privilegija.“

„Ali žena je rekla da veliki broj ljudi sanja o tome da počne iz početka i dodala je da je to zapravo dirljivo, a ne nenormalno. Rekla je da posle, u suštini, gotovo niko ne počne iz početka, ali da ne možemo da zamislimo koliko vremena ljudi provedu maštajući da to urade, i često baš dok su usred nekog ličnog haosa ili života koji bi želeli da napuste. Ona je nekada davno imala dete i dobro se seća kako ju je povremeno hvatala panika što je sama sa njim, tako malim, i tada je jedini spas nalazila u tome da ozbiljno razmišlja da sve napusti i počne iz početka. Smišljala je kome će da ga ostavi, i već je znala kako će promeniti frizuru i gde će otići da traži posao kako bi počela iz početka. Pri pomisli na to kako će tada provoditi večeri i noći, odmah bi se osetila bolje … Tada bi postala veoma nežna prema detetu, i iznenadno ozarena, i majka … Sve bi, kao nekom čarolijom, izgledalo mnogo lepše i bolje.“

Na pitanje zašto piše, Bariko odgovara da je to ono što najbolje radi. Da ume tako dobro da trči, on bi trčao. Kaže da je imao sreće da radi ono za šta je zaista rođen. Zato piše i nikada neće prestati. Nema drugog razloga. To je životinjski instinkt.