piše: Jelena Ranđelović, Biblioteka Bora Stanković
Erazmo Roterdamski ili Deziderijus Erazmus (1466-1536), bio je znameniti holandski avgustinski teolog, filozof, filolog i plodni književnik epohe evropskog humanizma. Iako je dosledno kritikovao crkvene zloupotrebe, korumpirano papstvo, nekanonske elemente obreda i sujeverja, ostao je veran katoličkoj doktrini.
„Pohvala ludosti“, u izdanju „Rad-a“, jedno je od najznačajnijih dela renesanse. Napisana je u šesnaestom veku, 1509. godine.
Iako je stavljena na spisak zabranjenih knjiga, „Pohvala ludosti“ je odmah donela Erazmu najveća priznanja. On je postao vođa svih humanista za kojim su se otimale pape, kardinali, vladari, univerziteti i ugledni ljudi mnogih zemalja.
„Šta je drugo ceo ljudski život nego neka vrsta komedije u kojoj ljudi igraju svaki pod svojom maskom i svaki svoju ulogu, dok ih reditelj ne odvede s pozornice? A on često jednom istom glumcu daje različite uloge, tako da onaj ko je maločas predstavljao kralja u skerletu, odjednom postaje rob u prnjama. Sve je na svetu prividno, pa se ni komedija života ne izvodi drukčije.“
Ovo delo možemo posmatrati iz više uglova, više slojeva.
Najupadljiviji sloj je satira. To je kritika postojećeg društva, koje se nalazi pod vlašću ludosti, kako društveno, tako i duhovno.
Drugi sloj pod satirom je tragika. Ona nastaje upravo zbog toga što je ceo svet pod ludošću pa satira nema efekta.
Treći sloj „Pohvale ludosti“ upućuje nas da se ne treba previše uzbuđivati što ludost vlada svetom, jer svet zbog toga nije nesrećan. Ludost mu daje iluziju sreće, tj. sreću.
„Dve smetnje, uglavnom, ne dopuštaju čoveku da dođe do saznanja: stid kojim se zaslepljuje duh i strah koji u svemu vidi opasnost i obeshrabruje čoveka u njegovom radu. Ludost sjajno oslobađa svih tih teškoća. Mali broj ljudi zna koliko koristi i ugodnosti donosi preimućstvo da te nikad ničega nije stid i da te nikad nije strah!“
Ludost omogućava ljudima da ne strahuju od svih opasnosti, već da žive lakomisleno, ali veselo. Mudrost stvara strah, a ludost dolazi ljudima da ih podrži u neznanju, lakomislenosti, gluposti i zaboravu.
„Pohvala ludosti“ je otvorila veoma bitna pitanja za razvoj hrišćanstva, književnosti i filozofije. Kao pravi manifest borbe protiv ljudskih mana i izvitoperenosti osnovnih civilizacijskih postulata, na najbolji način izražava plemenite misli i želje njenog autora.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.