piše: Jelena Ranđelović, Biblioteka Bora Stanković
Mario Vargas Ljosa (1936), peruanski romanopisac, novinar, esejista i profesor na više univerziteta, neko je koga ne treba posebno predstavljati domaćoj publici. Istinska gromada svetske književnosti. Najveći živi pisac Južne Amerike.
Dobitnik je najvažnijih književnih priznanja, a 2010. godine i Nobelove nagrade. Kao i većina latinoameričkih pisaca, aktivno se bavio politikom.
Da su mu duh i pero i dalje britki, iako je ušao u osmu deceniju života, dokazuje njegov najnoviji roman „Pet uglova“, u izdanju „Lagune“.
„Zamisao o ovom romanu otpočela je slikom dve gospođe, prijateljice, koje jedne noći nenadano doživljavaju erotske senzacije. Zatim se ta misao postepeno pretvorila u detektivski roman, gotovo triler, a triler se preobrazio u svojevrsni mural peruanskog društva u poslednjim mesecima ili sedmicama Fuhimorijeve i Monesinosove diktature. Dopala mi se ideja da priča bude nazvana „Pet uglova“, kao četvrt koja na neki način predstavlja simbol Lime, Perua, a takođe i razdoblja u koje je smeštena ova priča.
Ako postoji tema koja prožima celu povest, koja se provlači kroz nju, onda je to novinarstvo, žuta štampa. Fuhimorijeva diktatura je koristila žutu štampu, novinarstvo skandala, kao političko oružje da sroza ugled i da u moralnom pogledu uništi sve svoje protivnike. Istovremeno, prikazuje se kako novinarstvo, koje može biti nisko i prljavo, najednom može postati instrument oslobođenja, građanske i moralne odbrane jednog društva.
Ta dva novinarstva su jedna od centalnih tema „Pet uglova“. Mario Vargas Ljosa
Ovaj Ljosin roman je tek odškrinuće pandemonijuma poroka i gadosti koji se provlače u celoj priči, ali je i zamimljiv roman o tabloidiotizaciji društva, kulture, javne i privatne svesti, o držanju „naroda“ u pokornosti ne zapovednim ideološkim floskulama, nego hiperprodukcijom ništavila, trivijalnosti i tuposti, o strahu i potkupljivosti, i tzv. elita i tzv. naroda, a i onih između.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.