Nekadašnji direktor Gimnazije u Vranju i raniji predsednik GrO SPS-a, profesor filozofije Dragan Ilić oglasio se novim otvorenim pismom javnosti.
Pismo, koje prenosimo u celini, upućeno je i, kako se kaže, drugu Branku Ružiću, ministru prosvete, Slobodanu Milenkoviću, gradonačelniku Grada Vranja i grupi dobronamernih ljudi koji čine školski odbor Gimnazije.
Pismo prenosimo u celini.
Pošto sam već, ranije, javno izrazio sumnju u dostojnost funkciji direktora Škole od strane Suzane Mišić Stanković, ona nije na spisku onih kojima će biti upućeno ovo pismo!
Po prirodi posla koji obavljaju, jasno je da su pominjani pojedinci i upravljačko telo dužni da svoju automatsku odgovornost oblagorođuju stalnom upućenošću u oblasti i teme za koje su zaduženi.
S tim, što bi ministar i gradonačelnik, gledano sa lokalnog stanovišta, mogli biti bolje informisani, a školski odbor bi morao, po svom položaju, da se najbolje samoinformiše! Evo jednog priloga- zadatka, u tom smislu.
Čuje se da je u ime Škole ka Ministarstvu upućen zahtev (sa projektom?) da se gradi nova sala za potrebe fizičkog vaspitanja.
Na prvi pogled,-logično, s obzirom na izvikanost postojeće…no šta bi taj izazov mogao izazvati u realnosti, u grubo-tehničkom smislu!?
Postoji samo jedan odgovor: ako su dimenzije uobičajene, kako god da se postavi ta nova građevina, a najnormalnije je da će to biti prema gradskom parku i simetrično u odnosu na zgradu Gimnazije, nestaju tereni za male sportove i elementarnu atletiku!
S njima se gube i male-velike radosti „pikanja“ lopte na otvorenom, navijanja sa tribina, neka vrsta upražnjavanja javnog zdravlja…a aktuelna sala postaje neplanirani višak jer škola već ima novosagrađenu svečanu!
I da stvar bude ozbiljno komična po državnu kasu, treba rušiti terene i tribine koji su, ne tako davno, izgrađeni o trošku Ministarstva za sport i omladinu.
Stvar je naravno tužna, i nije dovoljno pravdati je onom latinskom „o tempora, o mores“…jer se otvara jedno pitanje koje se može postaviti na čistom srpskom: da li se to parama jednog ministarstva hoće rušiti ono što je sagrađeno parama drugog ministarstva da bi nastalo nešto što već postoji!?
E, ovde već treba staviti prst na čelo, ma šta to značilo, i megalomaniju suspendovati krajnje racionalnom procenom trenutka u kome se škola nalazi, kratko: prioritet su, učionički prostor čiji je manjak, ako se hoće jednosmenski rad, latentan i svakom godinom sve veći, i podizanje funkcionalnosti postojeće sale za fizičko vaspitanje.
Glavni preduslov za izvršenje ovog zadatka, projekat rekonstrukcije i dogradnje, postoji, samo ga treba revitalizovati pronalaskom odgovarajuće sume novca. Konkretno, radi se o dogradnji u tzv. „džepovima“ zgrade Gimnazije.
Rešavanjem zapadnog dobijaju se svi prostori i instalacije koji idu uz postojeću salu kao i novi kabinet za biologiju sa botaničkom baštom, relaksiraju se prostori sadašnjih svlačionica čijom se adaptacijom dobijaju restorani za učenike i nastavnike kao što se adaptacijom prizemlja u istočnom delu dobija više učionica.
Time bi bila realizovana i peta, zadnja faza adaptacije koju svojevremeno NIP, usled nedostatka sredstava nije finansirao.
Među nama su i dalje, ako su neophodna iskustva od ranije, ljudi koji su organizovali, izvodili i nadzirali rekonstrukciju i opremanje zgrade Gimnazije 2011-2013. kao i autor i glavni tumač projekta, dama od stila u struci, sa posebnim emocijama prema Gimnaziji kao bivši učenik, Suzana Jovanović, arhitekt.
Dakle, ništa nije sporno, zna se šta još treba izvesti, škola nije u statusu sportske da joj je potrebna posebno uređena hala, sve košta mnogo manje, a funkcionalnost se podiže, i samo se najveći majstori opsena mogu usuditi da dokazuju suprotno!
Pa šta je onda motiv da se realnost zamagljuje himerama, zna li ko?
Teško je verovati da je to Nastavničko veće, jer je pitanje da li je o tome uopšte raspravljalo ili je usputno informisano; možda tek slutnje ima aktiv nastavnika biologije, uz frustracije o mogućem gubitku; ili je tajna u ponašanju školskog odbora koji je, ako je o ovome raspravljano bez projekta rekonstrukcije na stolu, potpuno obesmislio svoj položaj!
Ili, čemu mudrovanje: radi se o novozadužbinarskim ambicijama aktuelne direktorke? Uz jednu originalnost – trošak bi bio državni!
Molio bih s toga, Ministra i Gradonačelnika, državne službenike iz prvog reda, da svojom odgovornošču zaštite i Školu i Državu tako što će se o ovoj stvari potpuno informisati i založiti za dogradnju po ranije odobrenom projektu, a Školski odbor da u tome pronađe sebe i izbegne sudbinu prateće, isprazne kamarile.
Kao svedok i akter, stojim na raspolaganju! – stoji u pismu koje je potpisao mr Dragan Ilić,
nekadašnji direktor Gimnazije.
NIV
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.