„Divljaci“ haraju u taksi prevozu

Na području Vranja posluje devet preduzeća koja se bave taksi prevozom, i neutvrđen broj „samostalaca“, pogotovo „divljaka“.

U ovoj oblasti i dalje vlada „kontrolisani“ haos iako postoji osmočlana Komisija za davanje odobrenja za obavljanje taksi prevoza. Nijedan član Komisije za ovu oblast nije bio dostupan za izjavu, osim onih koji nisu smeli da komentarišu „bez odobrenja nadređenog“.

Vranjski taksisti nemaju svoju uniju ili udruženje, nisu organizovani, pa „divljaci“ divljaju, oni sve uređuju.

– Vrije od „divljih“ taksista – kaže R. B. sa taksi parkinga kod Gradskog parka – zauzimaju nam mesta, pa moramo da se poređamo ovako, i onda plaćamo kazne; a „divljake“, za čudo, niko ne dira.

Tu postoji i znak za zabranjeno parkiranje, osim za taksi vozila, ali to niko ne ferma, parkira se ko kako hoće; a mi gde ćemo – na dud?

Na parkingu kod Doma kulture, ista slika:

– Sve nas je više – kaže M. L.  – neko to dozvoljava; ima među taksistima profesora, diplomiranih ekonomista, pravnika… Ja sam sedam godina bio uspešan trgovački putnik u jednom „gigantu“, kad je sve otišlo dođavola, morao sam da počnem da vozim taksi.

– Ne be – ubacuje se kolega iz susednog vozila – kažite: „Završio sam fakultet za taksistu“! Ovde smo pod „nužnim zlom“, ko nema gde, a ima dozvolu i neko vozilo, ide u taksiste.

– Ja 16 godina ovo gledam – kaže K. B. – i sve je isto, ništa nije rešeno; sad je najgore, lopov do lopova.

Prosečno taksista u Vranju zaradi oko 20.000 dinara mesečno, a porez je 12.000!

– Naše cene su još uvek iste, a sve ostalo je poskupelo – takse, porezi, gorivo, auto delovi, usluge popravke.

Veliki problem su „divljaci“, ali njih niko ne dira.

U centru grada, kod pošte, jedna silesija taksi vozila.

– Evo – kaže M. N. – ima 200 taksista, a mesta za parking 50, pa i njih pola nema u vozilima, ostalo su privatna vozila, a ja nemam gde da parkiram, pa plaćam kazne; inače, odnos sa saobraćajnom policijom je dobar, ali kad-tad platiš danak.

– Problem bi mogla da reši Komunalna policija, ali njih kad zoveš, prvo što urade, uzmu ti podatke; ako kazni onoga koga si prijavio, a „njegov“ je čovek, on mu da podatke ko je prijavio, pa mu ti sad misli da li će jedne noći automobil da ti se pretvori u buktinju, a od toga izdržavaš porodicu.

– Stavili su nas u isti koš, paušal, sa beogradskim taksistima, od kojih jedan za dva dana zaradi kao mi za ceo mesec.

A Komisija? Oni dođu samo kad treba nešto novo da se uvede i da se plati, nema da se sedne, da se priča sa njima.

G. M. A.