, 
, 
, 
, 
, 
Dan grada 31. januar ove godine je u najmanju ruku, u skladu sa epidemiološkom situacijom, čudno proslavljen.
No, ovaj narod je oslobođen od Turaka, valjda će se nekada osloboditi i onih koji bi hteli a ne umeju.
Krenimo redom. Potpuno degradirano priznanje je ove godine po nalogu gradonačelnika dodeljeno samo zdravstvenim ustanovama.
Reklo bi se, lepo i plemenito, pa tako nagrade idu Zdravstvenom centru, instituciji, na čiji rad su građani ove godine imali najveći broj primedbi, zatim Zavodu za javno zdravlje, koji šta god radio imao je samo jednog istinskog junaka koji je sve prezentovao iskreno, bez ideje da krije brojke i smatrajući da je informisanost najvažnija u vreme epidemije, a to je epidemiolog dr Slađan Stanković i na kraju Apoteka, kojoj da nije bilo epidemije pitanje da li bi uopšte opstala.
Elem, čestitamo svim onim iskrenim borcima, lekarima i farmaceutima u čije ime će neki nesnađeni i stranački postavljeni ljudi primiti najznačajnija gradska priznanja.
Položeni su venci i na spomenik Čika Miti, a tu je bio i neizbežni Vladika Pahomije, zadužen za sve važne svadbe, sahrane i gradske manifestacije.
Nije izostao ni marš do Osatice, maršio je gradonačenik Slobodan Milenković, a na veliko iznenađenje i kondiciono pripremljen savetnik Mice doktor Stanković.
Događaj koji je proslavljen kao sedmo svetsko čudo je to što je Vranje dobilo bioskop, dobro nije baš bioskop, više je kao oprema za bioskop, ali o toj bruci više neki drugi put.
Svečano na sveti dana kada je u Vranju odigrana prva pozorišna predstava 1896. godine, Njegošev „Gorski vijenac“ u režiji Radoja Domanovića, ondašnjeg profesora Gimnazije u Vranju, ove godine je na daskama koje život znače postavljen projektor i ozvaničeno prisustvo podstanara u pozorištu.
Bio je i nekakav kulturni program koji se na neki čudan način odvijao online, a emitovan je na lokalnim televizijima, pa je verovatno i nekoliko gledalaca ispratilo ovu online epidemiološku zamisao, ali poput Pahomija valjalo je i da Zuja odradi onoliko.
E sada opšte je poznata stvar da korona napada ljubitelje kulture, pa je to moralo da se odvija online, dok su sportske aktivnosti, turniri i druge zamisli većnika Nešija bile sprovedene regularno, , in vivo, a ne online.
Najsmešnije je ćšto je sa proslave izostao poslanik Slaviša Bulatović, dok su njega sabraća po dužnosti, Momir Stopiljković i Milan Očinji vid Ilić ipak udostojili svečanost svojim prisustvom.
Daleko Banja, ili…?
U svakom slučaju građani Vranja srećan Dan oslobođenja i što se nas tiče vi koji trpite ovo ste jedini koji zaslužuju priznanje 31. januar.
NIV
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.