Baba Anđa sa interneta vrlo brzo postala je viralna pojava na internetu, i njenni klipovi čekaju se sa veliki interesovanje.
Baba Anđa u stvari je Lidija Zdravković, student albanskog jezika u Beogradu, a internet uloga Baba Anđe je prizma kroz koju posmatra društveni život Vranja i Vranjanaca.
Info Vranjske: Kako je nastao tvoj prvi klip i sa kojom objavom su ljudi počeli da te masovne prate?
Zdravković: – Prvi video nastao je potpuno spontano, kao komentar na situaciju koju sam uočila u gradu. Sa Devojkom opštinara su ljudi masovno krenuli da prate Baba Anđu i to je ujedno i najgledaniji video.
Danas te prati gotovo cela Srbija. Šta je to što je recimo nekoga iz Beograda privuklo da pogleda te klipove?
– Mislim da je razlog prvenstveno dijalekt a onda i to što su likovi iz klipova vrlo realni i prepoznatljivi publici.
Koliko su tvoji klipovi inspirisani stvarnim događajima i ličnostima?
– Klipovi jesu inspirisani stvarnim likovima, njihovim karakteristikama i izborima koje su doneli, situacijama u kojima su se zadesili, rečenicama koje su izgovorili. Kasnije dok razmišljam o tome kreiram lik koji može da sadrži i više priča, više karaktera, ali mora biti prepoznatljiv i iskren.
Koliko su politička scena Vranja, pojave i ličnosti tvoja inspiracija? Ima li materijala ili uvek može bolje?
– Vranjanci sa svojim mentalitetom, načinom življenja i izborima na koje pristaju jesu vrlo inspirativni. Ljudi govore neverovatne stvari, veruju u čudne običaje, vode malo je reći čudne načine života tako da su vrlo inspirativni. Što se tiče političke scene, uvek može bolje, koliko god čudno zvučalo.
Ima li pritisaka, s obzirom da neretko ismevaš i ličnosti na poziciji?
– U klipovima nema ismejanih likova, niti se bavim ismevanjem. Ne bavim se politikom niti vlastima jer onu predstavljaju skup ljudi a mene zanima čovek i njegovi dnevni izazovi. Mogu vam reći da su mi neki ljudi “sa položaja” govorili “snimi nešto i o nama da se svi smejemo”. To puno govori o tome da ljudi prepoznaju karakter lika i situacije a da se ne osećaju ismejanim. Humor ne treba biti ciničan i uvredljiv, dosta pažnje posvećujem tome.
Koja te predrasuda o Vranjancima najviše nervira?
– Čuveno “u Vranje nema laganje”, kao i većinu Vranjanaca. I predrasuda da to što pričamo u dijalektu znači da smo neobrazovani i glupi. A najviše se iznerviram kada predrasuda postane istina, iako sam mislila da je u pitanju predrasuda. Na primer kada se pojedinci pronađu u nekim izjavama o Vranjancima.
Šta najviše zameraš Vranjancima?
– Pojedincima zameram uklopljivost, svako po svaku cenu razmišlja kao većina i živi kao većina. Zameram im jer ne žive svoje potencijale i živote već im tudje dvorište sladje. Volim što ne pristajem na društvene i moralne putokaze koji se u Vranju slepo poštuju. Ljudi ovde žive na leru, isključe mozak i ne razmišljaju. S druge strane poštujem Vranjance koji se ističu iz gomile svojom kreativnošću, posebnošću i drugim pogledom na svet. Ostali udju u stado, izgube prepoznatljivost i nisu interesantni. Cenim individualnost pa čak iako smo drugačijih stavova i pogleda na svet, više nego kada ljudi lažu same sebe.
Šta je to što nedostaje Vranju pa se mladi ljudi retko zadržavaju ovde?
– Nedostaje mu više želje za rastom, razvojem i napretkom, kao i edukativnog i kulturnog sadržaja. Ne može grad dati ono što nema u sebi. Vranje je važilo za grad koji može da prepozna i da kreativnost, a možda se sve vremenom pretvorilo u korist, udeo, procenat, tender ili ličnu kratkotrajnu dobit. Možda je odlazak mladih pokazatelj vrednosti koje se omladini plasiraju – laka zarada, lažni životi i svetla velegrada.
A. Vučković
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.