In memoriam: Srboljub Stošić Cibe – Direktor za ponos i primer

Srboljub Stošić Cibe, dugogodišnji pomoćnik generalnog direktora „Jumka“, preminuo je u 85-oj godini života i sahranjen je na Šapranačkom groblju u Vranju.

Stošić je rođen 1937. godine u Vranju u staroj vranjskoj porodici, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Skoplju.

Ceo radni vek proveo je u „Jumku“ gde je bio dugogodišnji pomoćnik generalnog direktora za ekonomske poslove, bio je direktor izvoza, komercijalni direktor i dve godine je proveo na radu kao direktor predstavništva „Jumka“ u Beogradu.

U nekadašnjoj Jugoslaviji nalazio se i na dužnosti predsednika Privredne komore SFRJ, odseka za pamuk.

U SFRJ je odlikovan ordenom za rad tadašnjeg predsednika Republike Josipa Broza Tita.

Srboljub Stošić je ostavio dubok i neizbrisiv trag u poslovanju vranjskog „Jumka“, najpre kao izvanredan poznavalac tržišta, ali je kao diplomirani ekonomista izuzetno poznavao tekstilnu tehnologiju, što ga je učinilo veoma uspešnim u svom poslu.

Kao vrstan poznavalac svog posla i izuzetno korektan bio je posebno poštovan od svih poslovnih partnera u nekadašnjoj Jugoslaviji, podjedanko su ga cenili od Sežane do Đevđelije.

Mladi kadrovi u „Jumku“ Stošića pamte ne samo kao vrhunskog stručnjaka, već i kao direktora i rukovodioca za primer i ponos, pa i danas kažu i naročito potenciraju da su celokupno znanje iz komercijale i poznavanja tržišta stekli zahvaljujući Stošiću.

Direktor Stošić nikada se nije služio povišenim glasom, uvek je tačno znao šta želi i šta mora da se uradi, nesebično je pomagao mlađima da se snađu u složenim i često delikatnim poslovima komercijale i naročito prodaje, pa je u fabrici bio cenjen i poštovan od zaposlenih na svim poslovima, od čistača i radnika u proizvodnji, prodaji i nabavci, pa do direktora sektora i generalnog direktora, sa pijetetom pričaju nekadašnji saradnici Srbe Stošića.

Stošić je bio i uzoran i pažljiv suprug, otac, svekar i deda, uvek odan i privržen svojoj porodici.

Odlikovao se izuzetnom skromnošću i smislom za komunikaciju s ljudima, pa je bio poštovan i u svojoj ulici, Panađurištu gde je uvek živeo u svojoj kući i Vranju kao potomak stare gradske porodice.