U organizaciji Odbora za ljudska prava Niš (CHRIN) i koalicije Pravosudna baza jug (PBJ), održano je u predavanje u Nišu pod nazivom Samostalnost javnog tužilaštva – nesaglasnost normativnog i stvarnog Predavanje je održao Goran Ilić, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva a ovo je bio i povod da sa njim uradimo intervju koji je vezan za temu predavanja .
Intervju sa Goranom Ilićem, uradili su članovi regionalne agencije „JUGpress“, a portal InfoVranjske.rs razgovor sa predavačem prenosi u celosti i bez dodatnih izmena.
JUGpress : Na sednicama Visokog saveta tužilaštva, kod ključnih pitanja prilikom glasanja, često je ishod 9:2 što pobuđuje sumnju da su ključne odluke donete i pre sednica. Kakvo je vase mišljenje o ovome?
ILIĆ: Utisak je da se u Visokom savetu tužilaštva odluke donose dirigovano umesto da budu plod debate i sučeljavanja različitih mišljenja. Kako drugačije objasniti činjenicu da devetoro ljudi , članova Visokog saveta tužilaštva, koji naizgled nemaju nikakve međusobne veze, jer su neki od nih dugogodišnji tužioci, drugi dolaze iz advokature, ima tu i profesora prava, tu je i Vrhovna tužiteljka i tako redom, uvek glasaju na isti način i uvek podržavaju iste kandidate za najvažnije funkcije u javnom tužilaštvu.
JUGpress: Vaše stanovište je, da je za javnog tužioca najvažniji kvalitet lični integritet, te da je taj kvalitet čak i važniji od stručnosti.
ILIĆ: Da se malo našalim, kažu da je Andrej Višinski, Vrhovni državni tužilac SSSR-a u vreme Staljinovih čistki 30-tih godina XX veka bio veoma stručan. Jedno je mali problem imao sa integritetom, tako da je bez problema optuživao i zahtevao osudu i za nevine ljude. Ali kako kaže ona izreka u svakoj šali ima malo šale. Zaista, kada zavirite u njegovu biografiju videćete da se radi o veoma stručnoj osobi koja je imala i izvanrednu karijeru. Na žalost, Višinski je nesumnjivu stručnost spojio sa moralnim slepilom i odsustvom bilo kakvog integriteta tako da je u montiranim procesima u Sovjetskom Savezu od 1936-1939. godine igrao ključnu ulogu. Tako je i kod nas. Politički motivisane odluke ne donose neznalice u javnom tužilaštvu, već oni koji nemaju dovoljno ljudske i profesionalne kuraži da se odupru pritisku. To su po pravilu (uz par časnih izuzetaka) ljudi na najvažnijim pozicijama u javnom tužilaštvu.
Pročitajte još i ovo: Stankov – Transparentno pravosuđe i profesionalni mediji stvaraju slobodnije građane
JUGpres: Kako objašnjavate da se pooštrava kaznena politika, a širi načelo oportuniteta, bez ikakvog uticaja oštećenog na isti?
ILIĆ: Prvo moram da vam kažem da naše staro krivično zakonodavstvo iz 90-tih godina bilo je veoma dobro, ako ga uporedimo možda i bolje od zakonodavstava zemalja iz našeg regiona. Međutim, šta se dogodilo – od 2000. godine , pa na ovamo? Veoma često ponekad i haotično se menjao naš Krivični zakonik. Neke od tih izmena su bile opravdane, ali zato su druge bile haotične neretko usvajane kao posledica pojedinih nemilih događaja. Te izmene su za rezultat imale propisivanje strožih sankcija za pojedina krivična dela, što je ,može se reći , jedan planetarni trend koji se zove kazneni ili penalni populalizam. Suština te pojave je da političari i uopšte javni delatnici kroz strože kaznavanje učinilaca nekih dela žele da pridobiju javnost u svoju korist. Mogu reći da takvom modelu pribegavaju mnoge zemlje, pa i Srbija. Ja mislim da je to loše i da je to stvorilo jedan haos i zbrku u našem rivičnopravnom sistemu.
Mi u ovom trenutku imamo višestruko veću zatvorsku populaciju nego 90-tih godina ili početkom 21. veka. Nisam siguran da je to smanjilo kriminalitet? Takođe, te naše izmene nisu u saglasju sa osećajem pravičnosti kod većine građana. Recimo za obično dilovanje marihuane, najblaža kazna je 3 godine zatvora i ona ne može da bude ublažena, a za mnogo teža krivična dela Zakonik dopušta mogućnost ublažavanja kazne. Ovo nije poziv da blaže kažnjavamo dilovanje narkotika, već ukazivanje na neuravnoteženost propisanih kazni koja je posledica toga što zovemo penalni ili kazneni populizam koji ima za cilj da se izađe u susret zahtevima javnosti.
Da objasnim kroz jednu istorijsku paralelu i da se našalim da izreka iz starog Rima koja je glasila” Hleba i igara” danas glasi ” hleba i zatvora”. Taj proces koji smo nazvali penalani i kazneni populizam praćen sve širom primenom oportuniteta i drugih alternativne forme rešavanja krivične stvari. Znači sa jedne strane propisivanje strožijih kazna, a sa druge strane primena oportuniteta i drugih ustanova kriivčnog zakonodavstva koje doprinose bržem rešavanju predmeta, ali i na neki način povlašćuju okrivljenom, što dodatno potvrđuje tezu da je su izmene krivičnog zakonodavstva, po pravailu, bile haotične.
Rad PRAVOSUDNE BAZE JUG možete pratiti klikom OVDE.
JUGpress: Da li interesovanje javnosti u pojedinim slučajevima može da donese više pozitivnog
ili negativnog kada je u pitanju tužilačka praksa?
ILIĆ: Po pravilu interesovanje javnosti doprinosi radu javnog tužilaštva, ali naravno da može da stvara i nedozvoljeni pritisak na tužilaštvo. U svakom slučaju međunarodni standardi dopuštaju da se javno iznose kritičke ocene o radu pravosuđa. Međutim u sistemima u kojima pravosuđe tek treba da uhvati dašak slobode I nezavisnosti, svaka pa čak i opravdana kritika nosi rizik od proizvede uticaj na pravosuđe.
Pročitajte još i ovo: Boljević – Nedovoljno se u našem društvu govori o svim aspektima državne vlasti i njenoj kontroli
JUGpress: U toku je rad na izmenama Zakona o krivičnom postupku. Šta biste vi preporučili radnoj grupi da obavezno izmeni?
ILIĆ: Svojevremeno sam sa profesorom Milanom Škulićem napisao dve knjige u kojima smo izneli kritiku teksta ZKP-a. Suština primedbi odnosila se na to da je Zakonik bio ’’nakalemljen’’ na naš pravni život, da je predstavaljao raskid sa našom pravnom tradicijom ali da u isti mah nije bio dosledan u prihvatanju института из anglosaskosnskog postupka. Osim toga, zbog brzine prilikom izrade tekst je imao brojne greške i nedostatke. Svoj stav o protivurečnosti čitavog procesa izazio sam i kroz naslov mog dela knjige koji je glasio ’’Američki postupak, sovjetsko tužilaštvo’’. Sovjetski model ustrojstva javnog tužilaštva ukinut je izmenama Ustava iz 2022. godine, ostaje nam da preispitamo rešenja iz samog ZKP-a kojima se nedosledno prihvata anglosaksonski krivični postupak. Uzgred, imao sam priliku učestvujem u radu nekoliko sednica radne grupe za izmenu Zakonika o krivičnom postupku. Po mom uverenju izmene idu u dobrom smeru.
Rad Pravosudne baze jug možete pratiti i na YouTubu kanalu udruženja.
JUGpress: U vreme reforme 2009. godine zalagali da se neizabrani javni tužioci i zamenici vrate u javno tužilaštvo. Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca su i Vašom zaslugom vraćeni i sistem, da li su neizabrani javni tužioci koji su vraćeni u tužilaštvo naučili pogubnu lekciju o političkom uticiaju na tužilaštvo?
ILIĆ: Ogromna većina ne. Iako je otpuštanje sudija i tužilaca u reformi 2009. godine u suštini bila ’’trijaža’’ ili otpuštanje pod političkim uticajem, čini mi se da mnogi tužioci koji su se vratili u javno tužilaštvo nisu načuili lekciju o ’’pogubnosti političkog uticaja’’ , kako ono, rekoste. Štaviše neki od njih se ponašaju kao politički komesari a ne kao tužioci.
Posebno je interesantan slučaj šefice jednog višeg javnog tužilaštva u zapadnoj Srbiji, koja je bila veoma glasna u kritici reforme, satima me je držala na telefonu žaleći se na politički uticaj na tužilaštvo i svoj položaj.
Odmah pošto je vraćena, prestali su njeni pozivi, a od kolega iz te sredine čujem da odlično ’’saradjuje’’ sa politikom, nekada i na štetu javnog interesa. Ali nije čovek ono što misli o sebi , već ono što čini.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.