Grujić: Veštačka inteligencija ne može funkcionisati bez otvorenih podataka

U organizaciji Odbora za ljudska prava Niš (CHRIN) i koalicije Pravosudna baza jug (PBJ), održano je u februaru u Nišu predavanje na kojem se razgovaralo o dve teme – Otvorenim podacima u pravosuđu i zaštiti prava potrošača. Predavanje je održao gospodin Ivan Grujić vlasnik Agencije Asocijacija iz Leskovca, te smo iskoristili ovaj povod da sa njime sačinimo intervju pod nazivom “ Veštačka inteligencija ne može funkcionisati bez otvorenih podataka“ a sve u vezi teme predavanja, ali i nekih drugih tema.

InfoVranjske.rs: Kakva je trenutna situacija kad su u pitanju otvoreni podaci u pravosuđu i šta bi civilno društvo moglo da učini da se napravi nekakav napredak?

Ivan Grujić: Od 2020. godine pa do danas, Ministarstvo pravde objavilo je mali broj otvorenih podataka. Poslednji otvoreni podaci koju su objavljeni na njihovom sajtu, su od pre dve godina, ali i ti podaci koji su objavljeni nisu ispunili očekivanja. Njihova vrednost, nije velika, jer nemamo nijedan primer ponovne upotrebe podataka, a upravo to je glavni kriterijum, da to što je objavljeno ima značaj i primenu u praksi.

Dakle situacija je i dalje loša. Jer ukoliko podaci koji su otvoreni nemaju vrednost, onda je to loš znak.

U martu, 2024. godine, objavljeno je da će Srbija biti predsedavajuća u Globalnom partnerstvu za veštačku inteligenciju. E sad, veštačka inteligencija i njeni alati ne mogu raditi bez otvorenih podataka.

Rad PRAVOSUDNE BAZE JUG možete pratiti klikom OVDE.

U Srbiji postoje te kontradiktornosti, sa jedne strane predsedavamo Globalnim partnerstvom, i to tri godine, a sa druge strane, ne otvaramo podatake u našoj zemlji.

Uloga civilnog sektora jeste da ukaže na probleme i neke nelogičnosti. Misija celog civilnog društva jeste da daje predloge, i da ukazuje na probleme iz nekog drugog ugla. Pored toga, naša uloga je da i samoj javnosti ukažemo na širu sliku nekog problema.

InfoVranjske.rs: Šta je glavna prepreka u zaštiti prava potrošača pred domaćim pravosuđem?

Ivan Grujić: Glavna prepreka u oblasti zaštite potrošača jeste kako da pravo, koje građani imaju, ostvare u vansudskim i sudskim sporovima. U Srbiji je oko 30 % vansudskih sporova uspešno rešeno. Najveći problem je u tome što se mali broj građana odlučuje za vansudsku zaštitu.

Gledao sam odgovore nekih trgovaca, koji su odbili reklamaciju, a u samoj reklamaciji nigde ne piše koji su sledeći koraci za potrošača. A zakonska obaveza trgovca je da obavesti potrošača, o pravu na vansudsku zaštitu.

Pročitajte još i ovo: Dr Ivan ILIĆ: Situacija u pravosuđu nije katastrofalna, ali je daleko od idealne

Dr Ivan Ilić: Situacija u pravosuđu nije katastrofalna, ali je daleko od idealne

Trenutno radimo na istraživanju u okviru koalicije Pravosudnea baze jug u kojem analiziramo efikasnost sudske zaštite. Istražujemo, koliko traju sporovi i koliko sporova ima po sudovima na jugu Srbije.

U slučaju da potrošač pokuša da zaštiti svoja prava na sudu, zakon jasno kaže da se prvi pretres mora zakazati za 30 dana od podnošenja tužbe. Praksa u Srbiji pokazuje da na ročište potrošači moraju da čekaju i po godinu dana, a nekad i više.

Pored toga, istražujemo i koliko su sami građani, potrošači, trgovci i ostali učesnici zadovoljni sudskim sporovima.

Šta su OTVORENI PODACI: Dostupni svima na korišćenje i ponovnu upotrebu

Otvoreni podaci predstavljaju koncept u kome određeni podaci treba da budu slobodno dostupni svima, na korišćenje i ponovnu upotrebu, bez autorskih ili bilo kakvih drugih ograničenja. U skladu sa principima drugih inicijativa/pokreta, kao što su Softver otvorenog koda, podaci otvorenog sadržaja i drugih, koji promovišu prednosti otvorenog pristupa i deljenja informacija, tako i inicijativa otvorenih podatka definiše osnovne forme komercijalne i nekomercijalne upotrebe i razmene podataka, uz poštovanje određenih pravila kroz odgovarajuće licenciranje svakog skupa podataka.

InfoVranjske.rs: Šta civilno društvo može da uradi po pitanju zaštite potrošača, a čini vam se da ne čini dovoljno?

Ivan Grujić: Civilno društvo u Srbiji, dosta radi na samom savetovanju potrošača, ali i na pravima potrošača. Postoji cela mreža udruženja koji se bave zaštitom potrošača.. Oni dobijaju podršku od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Stoga je uloga Pravosudne baze jug, kao aktera civilnog društva, da radi na istraživanjima; te da pomoću istih, dođe do tačnih i proverenih podataka koji pokazuju kako stvari funkcionišu u praksi.

Rad Pravosudne baze jug možete pratiti i na YouTubu kanalu udruženja.

Građanima ništa ne znače zakoni, propisi, Evropska unija, ako se sve to ne primenjuje u praksi. Ništa od toga nije važno, ako čekate i po godinu, godinu ipo dana, do prvog ročišta kao potrošač koji potražuje svoja prava.

Uloga udruženja koja se bave zaštitom potrošača, ali i inicijativa kao što je Pravosudna baza jug, jeste da daju predloge promena, kako bi sistem bolje funkcionisao.

InfoVranjske.rs: Član ste Programskog saveta Pravosudne baze jug. Kako vam se čini, razvoj inicijative i koliko je ona bitna?

Ivan Grujić: Pravosudna baza jug okuplja stručne, ali i zainteresovane predstavnike civilnog sektora, profesore, medijske kuće, advokate koji se bave temom unapređenje pravosuđa u Srbiji. Danas svi vidimo da nam je pravosudni sistem u lošem stanju. A to nam isto govore građani, na osnovu njihovih iskustava, kada dođu u kontakt sa domaćim pravosuđem.

Pravosudna baza jug, okuplja stručne ljude koju pokušavaju da kroz istraživanja ukažu na neke probleme koji postoje u pravosuđu, ali i da pronađu različite modele, kako ti problemi mogu da se reše. To je, između ostalog, od koristi i donosiocima odluka.

Mi nismo donosioci odluka, niti deo izvršne vlasti, ali iskustva svih demokratskih društava, pokazuju da neke ovakve inicijative mogu itekako da pomognu.

Pročitajte još i ovo: Sudija Boljević: Nedovoljno se u našem društvu govori o svim apektima državne vlasti i njenoj kontroli

Boljević: Nedovoljno se u našem društvu govori o svim aspektima državne vlasti  i njenoj kontroli

Primeri dobre prakse: Bez otvorenih podataka nema veštačke inteligencije

Ivan Grujić: Nema napretka u veštačkoj inteligenciji bez otvorenih podataka

Kao primer dobre prakse izdvajamo Kanadu, koja ima propise, koji kažu da svaki podatak koji država stvori, a koji je javni podatak, po automatizmu mora da se objavi u formi i bazama otvorenih podataka.

Dok zbog sistema koji postoji u Srbiji, koji je potpuno zatvoren, ne može se videti napredak u industriji veštačke inteligencije.

Prosto rečeno, da bi veštačka inteligencije mogla da funkcioniše, moramo je „nahraniti“ otvorenim podacima iz javnog sektora, kako bi ona mogla da ispuni svoju svrhu.

Ukoliko čujete nekog od političara kako priča da Srbija mora da korača zajedno sa ostatkom modernog sveta, a vidite da nema otvaranja podataka iz javnog sektora, onda znajte da je sve to prazna priča – završava Grujić.