GODIŠNJI PREGLED: Trice i kučine, jad i beda

Nedelja za nama se bukvalno svela na trice i kučine, pa nije red da parkiramo, ovaj kvarimo, umetnički performans u Parking servisu.

Bilo je još performansa, u kojima je glavnu ulogu igrao osvedočeni poznavalac vajarske umetnosti, iz ere ukrasi za gradski park, ali umesto nedeljnog pregleda napravićemo kraći osvrt na godinu za nama i to baš od tog trenutka kada nam je gradski park koji se gradio kao skadar na Bojani zablistao i za šta je izdvojeno 25 000 evra.

Gradonačelnik i horda njegovih tapšača po ramenu zanemela je od lepote, ali dobro ne treba očekivati mnogo od onih kojima je sve malo. Ako šef kaže lepo je svima ima da klimaju glavom, pa red je majku mu.

No, manimo se više tog lažnog sjaja, jer će praznici proći , a kampanja tek sledi, pa ćemo se verovatno toga tek nagledati. Tokom čitave godine u nedostatku opozicije, vlast je morala da se svađa sama sa sobom.

Standarda podela na Bulatove i Gonzijeve odvijala se ispod žita i u svilenim rukavicama, eto godina prođe a mi i dalje ne znamo ko je u toj stranci glavni i ko se pita za šta. U svakom slučaju oni su najbolje što stranka može da ponudi, ali očigledno ni jedan dovoljno dobar da bude glavni.

Članstvo kao članstvo ni tamo ni ovamo, pitanje kome se prikloniti stalno otvoreno. Politički fijasko godine je svakako dr Ljiljana na lokne fenirana, koja se klela u Vučića, molila se za stranku, Zdravstveni centar u crkvu pretvorila od tolike vere, ali joj to nije pomoglo da ostane direktorka Zdravstvenog centra.

Sa tom funkcijom u istoriju je otišla i svaka njena politička funkcija, a i njene prva i druga pratilja u liku i delu Suzane Bulatović i sestre Jase i dalje se batrgaju, koja uvlačeći se novom takozvanom nezavisnom i kao nestranačkom rukovodstvu, druga deleći narandže, ali kažu da je evidentno opao promet u lokalnoj prodavnici poznatog i omiljenog brenda opštinarki i doktorki, tako da što bi se reklo PSssssst sve znamo.

Kad smo već kod političke prošlosti da se upišu na spisak Branimir Stojančić i Nenad Antić.

Mladi, ali po svemu sudeći neiskusni platili su cenu mešetarenja, a dokle će biti na čekanju videće se. Ako ih se sete u predstojećoj kampanji sete ih se, ako ne ništa.

Asfaliralo se, loše uglavnom, ali jeste. Bilo je tu propusta, oko Bore Stankovića, skoro isto kao kad se asfaltirala ulica Kralja Stefana Prvovenčamnog.Nemamo sreće sa tim asfaltiranjem, pa to ti je.

Ko god da je na vlasti ne ide.

Valjda i ovi što pretenduju da budu vlast imaju to u vidu, jer od važnih reformističkih ideja koje smo čuli sve se svode na loše asfaltiranje i na drveće u sred zime.

Dva lika iz gradonačelnikovog okruženja posebno su se svojim delima istakla i bacila u senku najistaknutiju Zorku zamenicu.

Prvi jer je obelodanjeno da voli da prilegne na pećku i to u kancelariji lika koji je plasirao ovaj materijal u javnost. Iskreno bolje bi prošla neka pornografija.

I drugi je Neši pobegulja, koji je od onih zbog kojih je tu gde jeste bežao na zadnji ulaz i dok ti isti nisu mesecima primili platu njemu nije problem da platu prima ni za šta.

Ali oni koji ga znaju od ranije znaju koliko ume da bude „zgrapan“, za razliku od nezgrapnih.

U ime godine za nama pokušali smo i da nešto pohvalimo, ali ono što bi se reklo dobrog ni za lek, samo jad i čemer.

S toga pamet u glavu, izbori idu, a na žalost od ponuđenog biraćete kao i uvek manje zlo.