Budući centar za nauku i obrazovanje planiran je u takozvanoj Gimnazijskoj kući, koja se nalazi u ulici Narodnog heroja u Vranju.
Do danas radovi na formiranju budućeg centra za nauku i obrazovanje nisu počeli.
Ova kuća u samom centru grada pripala je Gimnaziji po poslednjoj želji potpukovnika Nikole i Olge Dinić koji su ovaj objekat ostavili najstarijoj školi u Vranju.
Kako je ranije najavljivano ova stara i zapuštena kuća trebalo bi da postane „centar intaligancije i rasadnik zananja“.
Ipak radovi još uvek nisu počeli a direktorka Gimanzije i upraviteljka legata Suzana Mišić Stanković za naš portal ističe da je potrebno što pre renovirati krov kako bi se sprečilo dalje propadanje kuće
Direktorka Gimnazije i upraviteljka legata Suzana Mišić Stanković za portal InfoVranjske.rs tvrdi da je potrebno što pre renovirati krov, kako bi se bar zaustavilo dalje propadanje kuće.
Legat po ostavštini potpukovnika Nikole J. Dinića i Olge Dinić u vlasništvu je škole. Jedan je od legata, a radovi na adaptaciji i rekonstrukciji treba da počnu. Svake godine se dodeljuju nagrade u okviru zadužbine po želji ostavioca prilikom svetosavske nedelje. Projekat je urađen, imamo odobrenje ,,Zavoda za zaštitu spomenika” i aplicirali smo kod ministarstva za potrebna sredstva. Planirano je formiranje centra za obrazovanje i nauku. Najpotrebnije je što pre renovirati krov. Suzana Mišić Stanković
Mišić-Stanković na kraju tvrdi da su škola i sam legat uradili sve što je potrebno, kako bi radovi što pre krenuli.
Oko ovog legata se i dalje ništa ne znam, ni kada će početi radovi, ni kada će biti završeni.
Jedino ostaje nada da ukoliko krenu u rekonstrukciju ovog objekta, ona neće trajati kao obnova pozorišta.
M. Stanković
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.
Какви су људи били у прошлости..Своју муку поклањају и остављају да би испунили своју последњу жељу и оставили у наслеђе свом граду.Своју
хуманост су показали кроз несебичан дар у материјалном погледу.
А шта је данас?Урушено и склоно пропадању.То говори о нашој власти и њиховој небризи ,за нешто што су нас заветовали наши преци.
Ко сад поклања нешто?.
Нико.Сад је модерно доба изградило само грабеж.Дсј што даш.
Наша срамота и наш карактер су се удружили и изродили једно накарадно и нељудско понашање.
Колико је велико срце наших предака?
А где смо ми.Уместо са пијатетом пажње и захвалности , да се односимо према свему што имамо, ми се и не сетимо својих дугова, да треба да сачувамо и улепшамо.
Наш град је некад био цењен и био је центар наслеђа културе и традиције.
Сад је постао запуштен и стратиште свега онога што га је чинило јединим и најлепшим.Шта смо то помешали и уништили све што је непроцењиве вредности.
У јуришу на бесправну алавост, уништис
мо и грађевине и све оно што је некад било свето- однос у друштву, међуљудске односе и нико ни са ким да се дружи, поприча и насмеје .
Све суморно и урушено и људска душа и околина ,а са њима и наша НЕ (људска) емпатија.
.
Па,како да почну радови кад је кућу узурпирала бивша „професорка“ Марица,као привремени смештај радника „са села“,надајући се станарском праву..20 године ту живи,ни динар није уложила,а сад поред прави нову новцијату кућу.
Srećko napravi vilu pored, da zbrine rodjaci i da si uzme lokali. Vranjanci, seljaci vam uzimaju grad, imaju milione, a vi sedite kući i čekajte da vam padne kuća.
U njoj za dž živi dvadeset godina profesorka iz gimnazije sa porodicom. Nije ni sijalicu zamenila. A ko pravi kuću pored?
Mala ispravka, prof. Marica Penkovoć ne stanuje 20 godina, već 30 godina. A kuću pored pravi dotična gospođa, verovatno uz pomoć Srećka koji je sve uzurpirao od sudstva do kupovine placa.
Kakve kombinacije, Mona Liza Zagužanje iz nulu u k.