Dejan Stanojević Denzi: Semafori noću ne rade zbog UŠTEDE

Jedna od najvećih atrakcija ovog leta u Vranju su semafori koji se nalaze u naselju Raška, koji veći deo ove godine nisu funckionisali i radili, ali tu je kao i uvek do sada Dejan Stonojević Denzi koji se i ovog puta potrudio da građani objasni da ono što vide svojim očima, jednostavno nije tačno.

Građani Vranja, duhoviti kakvi jesu, više putu su na društvenim mrežama ismevali rad semafora, ali i rad Dejana Stanojevića Denzija kao prvog čoveka preduzeća koje je zaduženo za iste. Početkom avgusta, 2024. godine, građani Vranja čekanje na semaforima u naselju Raška uporedili su sa čekanjem na graničnom prelazu „Evzoni“.

Tada je Dejan Stanojević Denzi, optužio sve one koji komentarišu rad semafora da „nemaju dva razreda škole“, da bi nekoliko nedelja kasnije za portal Vranjski online magazin izjavio da „fasciniran brigom građana za semafore kao da je to najveći problem“.

Ovaj „demokrata“ obučen u odelo „progresivca“ u svojoj izjavio dodao je da noću svetli žuto svetlo (dakle noću semafori ne funkcionišu), jer je deo plana „ušteda električne energije“.

Kao i uvek u kada je u pitanju Dejan Stanojević Denzi, koji je do sada promio više stranaka kako bi ostao na vlasti, građani su umesto novih semafora dobili ismejavanje i objašnjenje kako „Urbanizam nema para za kružni tok“.

Podsećamo, ovo nije prvi put da Dejan Stanojeviće vređa građane Vranja svojim izjavama, on je 2021. godine kada je gradska vlast postavila najružnije ukrase u istoriji ovog grada, rekao da „oni koji kritikuju ukrase, moraju da vide Pariz“,

Pročitajte još i ovo: Komentar dana: Vranje kao GOTHAM

KO JE DEJAN STANOJEVIĆ DENZI: Političar sa DEVET ŽIVOTA

Dejan Stanojević Denzi, direktor u JP „Urbanizam i izgradnja Grada Vranja“ i član SNS, već više od dve decenije pokazuje i svima dokazuje kako se opstaje u politici, radnom mestu, životu, uspešno preživljavajući sva iskušenja varljive i amorfne vranjske političke scene i sve zamke lokalnih sila nečastivih koje uvek atakuju na „časne“ trudbenike ovog grada.

Denzi poput svakog tipičnog Vranjanca u politički život ulazi posle petog oktobra 2000. godine, a prema načelu, što je sigurno, sigurno, učlanjenjem u stranku predsednika Srbije Vojislava Koštunice, konzervativnog srpskog političara, doslednog u održavanju kontinuiteta sa prethodnim režimima, a zanesenog u nekom svom imaginarnom legalizmu.

Stanojević u vranjskom odboru DSS napreduje u stranačkoj hijerarhiji, pa za koju godinu eto ga na mestu predsednika koji popušta pred pritiscima iz Beograda i kratkotrajni izgon lokalnih socijalista s vlasti okončava raskidom sa demokratskim snagama i sklapanjem koalicije sa SPS, 2004. godine.

Nagrada već raspamećenih socijalista stiže Denziju u obliku fotelje direktora Direkcije za izgradnju i razvoj grada, gde ostaje u punom mandatu do 2008. godine, a taj period ostaće upamćen kao vreme njegovog ne samo političkog, već i materijalnog prosperiteta.

Posle kraha DSS na izborima 2012. godine, Dejan Stanojević, samo malo udaljen od direktorske fotelje u Direkciji, pažljivo odmerava sva politička gibanja u Vranju i Srbiji i u 2013. godini povlači za njega pravi potez, pristupa SNS, ali sa hipotekom sudskog procesa koji vuče korene iz 2006. godine, kada je osumnjičen u aferi sa Preduzećem za puteve.

BONUS VIDEO: Semafori u Vranju

SNS posle preuzimanja vlasti u Vranju 2016. godine imenuje Denzija za zamenika direktora Direkcije, gde ostaje do gašenja 2017,a zatim za izvršnog direktora u vranjskom „Vodovodu“, on u decembru odlazi iz ovog javnog preduzeća zbog neslaganja sa direktorom Goranom Đorđevićem, ali ne talasa previše, već bez pompe i preglasne javnosti postaje izvršni direktor u „Urbanizmu“.

U „Urbanizmu“ ga zatim smenjuju i imenuju za referenta, ali ga 2019. ponovo biraju za izvršnog direktora koji, te iste godine na sednici SNS traži smenu tadašnjeg direktora, socijaliste Branimira Stojančića, računajući na podršku poslanika i lidera vranjskih naprednjaka Slaviše Bulatovića, jer je Denzi bio uz njega kada su smenjeni Maja Ristić, direktorka Doma učenika, i Ljubiša Stojanović tada načelnik Odeljenja za budžet i finansije.

Presuda Višeg suda u Vranju kojom je Stanojević osuđen na dve godine zatvora nije mnogo uzdrmala pragmatičnog i strpljenjem naoružanog Denzija, kao ni njegovo „čuveno“ asfaltiranje Radničke ulice u februaru 2019, godine, pa je dočekao smenu Stojančića ne nadajući se da će mu biti ostvarena večna želja da sedi u direktorskoj fotelji.

Oslobađajuća presuda Apelacionog suda u Nišu u avgustu 2020. godine jača Denzijev položaj u „Urbanizmu“, ali i u stranci, iako se posle izbora juna 2020. godine udaljio od Bulatovića i priklonio struji gradonačelnika Milenkovića, verovatno zato što je poverovao da su Gonzijevi aduti jači od poslanikovih, ne odstupajući od dvodecenijskog ekvilibriranja i pažljivog balansiranja u mutnim vranjskim političkim vodama.

Denzi je kao mačka, taj ima devet života i posle svakog pada dočeka se na noge, a posebno ume sa novinarima, čak i onima koji mu nisu u srcu, uvek predusretljiv i ljubazan, spreman na pošalicu i toleranciju, mada je sve to daleko od pravog Denzija i njegove stvarne prirode, jedinstvene su ocene iz redova i političara i novinara kada se govori o Dejanu Stanojeviću.