Zemlja voštanih figura

Eko Taxi Vranje

Novak Djoković nije mogao da sakrije čudjenje gledajući svoju voštanu figuru u jagodinskom muzeju. Em je morao sebe da gleda iz žablje perspektive (mogli su bar meru da mu uzmu), em nije mogao da se prepozna.

Šta li tek misle Vlade Divac i Aleksandar Djordjević o svojim voštanim kopijama? Divac izgleda potpuno izbezumljeno, a Djordjević liči na nekog fudbalera iz neke azijske zemlje.



Malo sam virtuelno prošetala po muzeju i uverila se da ni ostali nisu bolje prošli. Slobodan Milošević je skoro neprepoznatljiv, Zoran Djindjić deluje istrošeno i starije nego što je bio, Vojislav Koštunica ulickan i podmladjen, Ivu Andrića bi, eventualno, mogla da prepoznam po mantilu, a Tita po tompusu i maršalskoj uniformi.

Ali nije mi bila namera da pišem o tom, po mom mišljenju, promašaju. Muzej voštanih figura u Jagodini i po odabiru njegovih stanovnika i po „umetničkoj izvedbi“, sasvim dobro može da posluži kao ogledno dobro kriterijuma u Srbiji koji poslednjih godina zajedno sa njom tonu u sve veće blato.

Prema najavama, naime, u blizini Djindjića uskoro će stajati voštana figura Palmine i Dačićeve najbolje drugarice Cece, negde pored Tesle stajaće figura Vuka Bojovića, posle će valjda doći na red i neki zaslužni partijski drugovi,taman da se Patrijarh Pavle, takodje neprepoznatljiv, prekrsti zbog društva u kojem se našao.

Ali zašto bi mesto u jednom muzeju, makar to bio muzej voštanih figura, zauzimali samo najbolji? Kao da nacionalnu penziju, na primer, dobijaju samo zaista zaslužni, odnosno oni koji su “vrhunski doprineli kulturi”!

Nedefinisani kriterijumi za dobijanje tih penzija s jedne strane dovode do ponižavanje mnogih zaista zaslužnih kulturnih radnika koji podnose molbe za te penzije (obično ima deset puta više kandidata od propisanog broja dobitnika), dok s druge strane Vlada na spisak, kao prošle godine, hladno ubaci pevače Miroslava Ilića i Merimu Njegomir. A oni (naročito Ilić) teško da nisu zaradili dovoljno, a i teško da su baš oni (naročito Ilić), “vrhunski doprineli kulturi”.

Kako ova zemlja tone sve više u močvaru,tako se umnožavaju nagrade, odlikovanja, tapšanja, proizvodnja „heroja“, a ovih dana čitam da postoji i Medalja za revnosnu službu. Sve njih –čast izuzecima- revnosno treba smestiti u muzej voštanih figura, a iz takvog muzeja izmestiti one zaista zaslužne za ovu zemlju ili one koji su na bilo koji način obeležili odredjeni period. Ostali-u Jagodinu, kod Palme.Neka im se posetioci čude.



  • Ostavi komentar