Krećemo se kao u nekom začaranom lavirintu i kad pomislimo: „Evo konačno smo na pravom putu, evo izlaza“, a ono – ništa. Nastavljamo isfrustrirano da lutamo sa jednim jedinim ciljem – da preživimo, jer smo odavno shvatili da u ovoj zemlji ne možemo imati velika očekivanja, jer su velika očekivanja jednaka velikom razočarenju. Ono što verujem da svi mi imamo jeste ljubav, vera i nada. Svi se nadamo i verujemo u bolje sutra i to nam niko ne može oduzeti. Da li je to ono što nas održava i daje nam snagu da uprkos svim nedaćama ne posustanemo i nastavimo da tražimo izlaz iz lavirint i koja je cena koju plaćamo? Izgubljeni živci, povišen krvni pritisak, a onda odlazak kod doktora gde nas čekaju prepune čekaonice, jer naši doktori odlaze na pauze kad im se prohte i ostaju koliko im se prohte, a potom besramno traže da im se plati medicinska usluga za koju su već plaćeni. E tu onda sasvim izgubimo živce i na kraju dobijemo čir na želucu. Eto, to je cena koju plaćamo u zemlji Srbiji.
„A u Vranje? U Vranje nema laganje…“ ha ha ha… Da li???
Razmišljam, pokušavam da se setim šta je obeležilo 2013. godinu u pozitivnom kontekstu. Hm… ne ide… Prvo što mi okupira misli je tužna vest o pregaženom policajcu. A što se tiče vranjske političke scene, Srpska napredna stranka je po mom mišljenju imala najgledanije predstave. Konstantni verbalni okršaji koji su u međuvremenu prerasli i u fizički, rezultirali su raspuštanjem odbora SNS u Vranju. „Sramota“, rekao je Vučić za njihovu predstavu. Slažem se, zato i nisu dobili aplauz (bar ne od mene).
Dugogodišnji direktor Zdravstvenog centra smenjen je sa te funkcije, a ispostavilo se i da je Osnovno javno tužilaštvo u Vranju podnelo optužni predlog protiv njega. Dotični gospodin se optužuje da je umesto lekova, sanitarnog materijala i citrostatika isplatio zarade „neugovorenim radnicima“ i samim tim oštetio budžet Republike Srbije.
I ne mogu a da se ne osvrnem na kulturu. Ono u šta sam duboko razočarana jesu dešavnja na 58. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Jedna takva kulturna manifestacija bi trebalo da bude pravo uživanje za ljubitelje pisane reči, na žalost, ovogodišnji sajam knjiga je u najmanju ruku ličio na cirkus. Snimci koji kruže internetom jasno dokazuju sramotu: nadvikavanje, svađe i psovke do te mere da je moralo da interveniše obezbeđenje i policija. Bruka!
I… šta nam je donela 2013. godina? Po mom mišljenju više ružnih nego lepih stvari. Šta će nam doneti 2014. godina? To niko od nas ne zna, ali kao što rekoh: ljubav, veru i nadu nam niko ne može oduzeti, stoga se nadam da ćemo uspeti da pronađemo pravi put i izađemo iz ovog začaranog lavirinta.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.