Porodica, prijatelji, kolege, svi dobronamerni ljudi ove godine izbrojali su i 13-tu godinu od ubistva novinara, vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavka Ćuruvije. Kao i prethodnih postavili su isto pitanje, sa istim nadama da će odgovor dobiti – „Ko je ubio Slavka Ćuruviju“?
Evo, već 13-tu godinu, u isto vreme, u istoj ulici porodica, prijatelji, kolege pale sveće i polažu vence u spomen čoveku koji je ubijen zbog pisane reči. Slika je uglavnom ista, jedino su prisutni uvek za godinu stariji. Poruke i pitanja koja se upute sa ovog skupa takođe se ne razlikuju od onih prošlogodišnjih, a svima je već jasno da je naredni skup zakazan 11. aprila 2013. godine.
Stoga ćemo ovde izdvojiti nešto što će bar donekle pridoneti sklapanju slagalice pod nazivom „Ubistvo Slavka Ćuruvije“, a zapravo će pokazati naličje današnje Srbije, 13 godina posle ubistva, pred nove izbore.
Napredovanje Miloševićevog kadra
Pomirbena Srbija Miloševićevih „socijalista“ i Tadićevih „demokrata“ krov je za opstanak brojnih „uslužnih“ delatnosti i delatnika iz perioda pre 5. oktobra. Neki su ostali na pozicijama gde su boravili, a neki i avanzovali. Nata Mesarović, npr, predsednica Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog saveta sudstva je jedna od njih. U vreme kad su iznad Beograda tutnjali NATO bombarderi, a pre nego je u Ćuruviju ispucano ni manje, ni više nego punih 20 metaka, čisto da se ne prepusti slučaju, Nata Mesarović imala je zaposlenje kao sudija Okružnog suda u Beogradu.
Na to su podsetili u „Slobodnoj Evropi“, dodavši pri tom da je samo mesec dana pre nego što je ubijen, Ćuruvija, zajedno sa kolegama Srđanom Jankovićem i Zoranom Lukovićem, bio osuđen na pet meseci zatvora za “širenje lažnih vesti“. Odluku je doneo sudija Prvog opštinskog suda Krsto Bobot 5. marta, a naša junakinja recimo da je potpisala presudu, iako se to zbog ubistva nikad formalno nije desilo.
Spomenuta trojka jeste osuđena, ali tužilaštvo se požalilo na visinu, a branitelji na presude. Pre nego su u Okružnom sudu stigli da potpišu bilo šta Slavko Ćuruvija je već bio bivši, a to kao olakšavajuću okolnost u ovom podsećanju „Slobodne Evrope“, vrhovna sutkinja i navodi. Kako Ćuruvije više nije bilo tako je i postupak u odnosu na njega obustavljen.
Tu nesreću nisu imali Janković i Luković, pa čak i nespomenuti Dragan Novaković, koji je prvostepenom presudom Krste Bobota oslobođen optužbe da je širio „lažne vesti“ o Milovanu Bojiću, bivšem visokom funkcioneru JUL-a, koji je danas, 12 godina posle osuđen na 10 meseci zatvora zbog štete koju je naneo Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.
Sva trojica su uz milostivi potpis Nate Mesarović završili u zatvoru, što hoće reći da bi za istu optužbu slučaj bio isti i za Ćuruviju. Smrt je naša junakinja našla kao olakotnu okolnost.
Pismo Kacinu
Sa takvim sudstvom, sa pomirbenom Srbijom u kojoj ni crveno više nije crveno, ni žuto ne liči na žuto, u kojoj se u isti koš trpaju četnici i partizani nije ni čudo onda da se Jovo Ćuruvija, Slavkov brat odlučio na očajnički potez. Seo je i za pomoć zamolio Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju jer su vlasti nezainteresovane da reše i rasvetle slučaj.
Evo nekih detalja: “Tortura zlikovačkog režima Slobodana Miloševića počela je 1998. godine donošenjem Zakona o informisanju, takozvanim Šešeljevim zakonom, u vreme ministrovanja Aleksandra Vučića. Tortura je pojačana posle govora moga brata pred Helsinškom komisijom, u američkom Kongresu 10. decembra 1998.
Slavko Ćuruvija je bio oštar kritičar Miloševićevog režima u kome je današnji ministar policije Ivica Dačić bio glasnogovornik zločinca Miloševića. Energično se suprostavljao njegovoj politici na Balkanu i u Srbiji. Na jednoj od njegovih poslednjih konferencija za novinare, 10. marta 1999. godine, pozvao je tadašnju saveznu i republičku Skupštinu da smene Slobodana Miloševića, predsednika SRJ i republičku Vladu, a građane Srbije da, u demonstracijama, traže hitno raspisivanje parlamentarnih izbora.
Zločinački režim Slobodana Miloševića je odgovorio ritualnim ubistvom na pravoslavni Uskrs 11.4.1999 godine. Na opšte zgražavanje porodice kao i srpske javnosti mnoga lica koja su učestvovala u pripremi ubistva moga brata danas se nalaze u državnim preduzećima i ustanovama, a neki od njih su i napredovali.
Molim Vas da mi pomognete i izvestite evropske institucije da do danas, 7. aprila 2012. ubistvo nije rasvetljeno, niti je pokrenut bilo kakav sudski postupak. Molim Vas da izvršite pritisak na vlasti u Srbiji da sprovedu temeljitu i ozbiljnu istragu, da sve učesnike (podstrekače, pomagače, organizatore i ubice) u ovom zločinu izvedu pred lice pravde”.
Ćuruvija u pismu navodii i koliko puta (33) se obraćao pismima, molbom za razgovor institucijama i pojedincima ali odgovora i dalje nema te kao jedinu nadu vidi upravo Jelka Kacina, odnosno pritisak Brisela nad zemljom kandidatkinjom.
Izvan pisma Jovo Ćuruvija nije propustio da spomene da tajne službe i ljudi iz Miloševićevog vremena i dalje imaju kontrolu nad politikom zemlje Srbije. Ako mu ne verujete Nata Mesarović će vam pomoći i otkloniti sumnje, a ukoliko ni to ne uspe tu su Ivica Dačić i njegova “prevaspitna palica”. Pa da vidimo te neverne Tome.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.