VOJVODINA NIJE NA JUGU

Nišlije obično povezuju sa padežima. Znate ono, kao, odakle si, je l’ iz Niš? Da, iz Niš, kažem i obično odgovorim, na uvce, rimu na iš. Cane iz Partibrejkersa na koncertima “u Niš“ nas obično časti sa „alo, Nišlije, je l’ rodila paprika!?“, mada ne znam zašto, kada je paprika zaštitni znak Leskovca. Čak je i veliki Siniša Pavić, sa svojim Tikom Špicem i Djošom, ceo jug stavio u isti koš. Niš, Leskovac, Vranje, Pirot… A ja Nišlija, recimo, uopšte ne razumem Vranjanca. Kad se opusti. Ni On mene. A tek Leskovčani, s’ ppriku ili ččkalicu… Pa, Leskovčani se između sebe ne razumeju, toliko ih mrzi da pričaju. Ččkalica… Koje je to, mrmljanje!? Piroćance mi ne pada na pamet da analiziram, jer kad me pogledaju onim upitnim „kvo?“, uvek pomislim na „Status Quo“ i „In the Army now“. Dakle, mi se južnjaci ne razumemo između sebe u istoj meri koliko nas ne razume   ostatak Srbije „crnogorskog porijekla“. Mada, ono što nas spaja, u fensi žargonu rečeno je „tolerancija“.

„Srpska Atina“, Sombor, Vršac, Subotica… se razumeju, ne greše u padežima, ali nisu ono što su ovih dana Niš, Vranje, Leskovac i Pirot. Tolerantni…. Cane brejkers se ne raspituje da li im je rodila šećerna repa, kukuruz, pšenica, kao kod nas “u Niš“. Njima su krive komšije kod kojih jedu burek i eklere. Krivi su im zbog „drona“. Zbog „drona“ im lome radnje, pale svetinje i na sav glas se hvale „multietničnošću multinacionalne zajednice u Vojvodini“. Ajdeee?!

Moj drug iz detinjstva, komšija Hamdija, Rom,  mada za sebe radije tvrdi da je Ciganin, isto kao i ja ne razume Leskovčane i poput mene trsi Prekljušajev burek. A kad ga pitate odakle je, ponosno odgovara „iz Niš“. Svi mlađi Prekljušaji, takođe, a i kako bi kada su rođeni “u Niš“, pa im sada vreme nametnulo da u burekdžinici pored bureka, najboljeg u Nišu, prave i kroasane. Šta će, pravila liberalnog kapitalizma. I kad ih Piroćanac „sa meko ć“, dok se pravi da ne čuje cenu pita čuveno „QWO“ ili KVO, imaju istu asocijaciju kao i ja na „Status Quo „. Ni svi mi u Nišu se isto ne razumemo, ma koje vere ili nacionalnosti bili, ne razumemo se uvek sa Leskovčanima, a tek pa sa Vranjancima, pa ne lomimo izloge, radnje i ne palimo. Znam, dušebrižnici će me podsetiti na Balibegovu džamiju i 2004. Evo, odgovoriću: Nismo je palili mi koji smo rođeni “u Niš“, nego oni koji su se ovde doselili posle ratova. I organizovali i uradili. I kako će Novi Sad da se kandiduje iduće godine za evropsku prestonicu kulture 2020? Da li će u elaboratu da im piše „mame mi, nećemo više da lomimo izloge“? Čujem da u Nišu postoji projekat za tu istu manifestaciju, i čujem da po projektu program treba da se odigrava svih 365 dana u 17 gradova i opština na jugoistoku Srbije. Podržimo jugoistok Srbije, zaslušio je.