VINSKA DAMA VRLO LIČNO

Eko Taxi Vranje

Rođena kao treće (neplanirano) dete, bila sam od prvog dana osuđena na borbu za opstanak. Iako ovo moja porodica kategorično poriče, tvrdeći da sam bila svačija «maza», samo sam ja ta koja zna pravu istinu. Deo sa «mazom» je, moram priznati, donekle istinit jer sam kao vrlo mlada shvatila da velika moć leži u osmehu i sposobnosti umiljavanja. Ova veština, koju sam do perfekcije izvežbala još kao vrlo mala, kasnije mi je bila ogromna pomoć u svetu tigrova i zmajeva, a da je nisam ni bila svesna sve do danas, kada sam počela da pišem nešto malo o tome ko sam ja i šta radim na ovom svetu.

Desile su se devedesete i detinjstvo provedeno u ratu. Izbeglištvo, nemaština, bijeda. Veliki poraz za jednog malog čoveka. Predamnom su bila dva puta: propasti ili uspeti.



Odlučila sam se da uspem. Kako? Gde? Nisam imala predstavu. Znala sam jedino da se moram školovati. Za šta? Nisam tada znala. Ali sam bila odlučna da ću završiti fakultet.

Po prirodi, vrlo intuitivna, živela sam ono što mi je život nudio. Grabila prilike u koje sam verovala i propuštala one u koje nisam. I dalje bez jasne vizije «šta ću biti kad porastem». Znala sam samo jedno: moram uspeti.

I u mojim ranim dvadesetim vino se ponovo ušunjalo u moj život, potpuno neprimetno, sa prvim predavanjima na Tehnološkom fakultetu, ali i  kao deo kulture življenja, no bez ikakve pomisli da sam upravo pronašla svoj put. U stvari, nisam pronašla ja njega, već on mene. Vino je vrlo sumnjičavo, i retko se daje tek tako. Pažljivo bira one koji ga žive. I ja sam bila jedna od njih. Među ženama u Srbiji u ovom poslu vrlo retka pojava.

Još uvek student, 2008 godine prijavljujem se na takmičenje za najboljeg sommeliera Srbije i na veliko iznenađenje svih pobeđujem kao potpuni autsajder među nekim, već u to vreme, poznatim imenima u svetu vina. Slast pobede ostavila je prvi gorak ukus u mojim ustima zbog događaja koji su usledili. Nisam poklekla. Posle ovoga moj život se menja preko noći i jasno ukazuje put kojim treba da idem, bez pomišljanja o odustajanju.

Radila sam kao somelije u jednom od najboljih restorana u Beogradu. Potom  u jednoj od najboljih vinarija u Srbiji. Trenutno sam potpredsednica SERSA i stalni predavač na profesionalnoj obuci za ljubitelje vina i somelijee. Spremam svoje prvo vino i radim posao koji sam želela. Član sam državnog ocenjvačkog panela. Autor niza stručnih vinskih tekstova i kolumni. Propala autorka kolumne u Blicu. Uspešna u Vranjskim. Član žirija na raznim ocenjivanjima vina. Pobednica još jednog nacionalnog takmičenja i kao predstavnik Srbije na svetskim i evropskim prvenstvima proputovala dobar deo sveta predstvljajuci ponosno ono najbolje što Srbija ima. Bilo je tu i nekih internacionalnih nagrada, ali da ne dižem sebi spomenik ovaj put.

Volim da se osećam kao stanovik sveta sa bazom u Beogradu i misijom da se vinska kultura vrati tamo gde joj je mesto. Ne podnosim nepravdu pa makar bila učinjena i nepoznatom čoveku. Naučila sam da prepoznam ko su mi prijatelji. Uživam u onome što radim, i često se poslu dajem cela (na ovome još treba da radim ) , ako uopšte mogu da kažem da je ovo «posao». Da mogu da se vratim unazad sve bih ponovo uradila isto. Daleko od toga da je sve bilo savršeno. Grešila sam, ali i učila iz svojih grešaka. Učim i dalje. Svaki dan. Ne odustajem. I verujem da i u Srbiji može da se uspe i dobro živi.



  • Ostavi komentar