VIJAGRA

Naša Banja je bezvremena opcija. Informaciona tehnologija nas malo dotiče bez obzira na prisustvo tople vode, blizine skijaškog centra i ostale ekološke blagodeti. Mentalna impotencija je glavni problem političkih šibicara. Ne postoji politička „vijagra“ koja može da sakrije iskonsku želju da postanu bistri ili „politički“ pametni sa njihovim večernjim fakultetima i rečnikom od dvadesetak reči.

„Prazilukovići“ po rođenju, nažalost nikad neće biti akademici osim ako nisu iz nekog mnogo „egzotičnijeg“ patriotskog mesta sa naše „srpske“ mape! Komplekse će rešavati u svom sitnom okruženju sričući naučene rečenice, uz obožavanje pastve iz uže familije.

Pretiće neistomišljenicima, udaljavaće slobodoumne i čuvaće svoje ničim zaslužene „debele guzice“ dalje i od svog, a ne daj bože tuđeg mozga.

Sticajem okolnosti vodio sam jednog zdravstveno ugroženog poznanika do ZC „Vr. Banja“ i čuo da se po ZUR-u, br 34….3 iz 1968. godine u jednom banjskom preduzeću (nije JP UB, ovog puta neću njih) „samoupravna“ kontrola proverava bolovanje radnika. Na to je prvi reagovao predsednik „sindikata kafanskog parlamenta“ onaj K. , postavio stražu na ulazu, i organizovao „obaveštajnu“ službu da spašava nedužnog čoveka.

Čovek je apsolutno kompetentan jer kao stručno lice (veterinar) zabranjuje klijentima da muzu krave zbog mastitisa po istom ZUR-u, a kao predsednik parlamenta sa druge strane ne sme da se odrekne dragocenog člana kvoruma za donošenje obavezujućih „uredbi“ oko jesenjih slava. Najbolji zaključak je dao onaj „Pop“ (opa! tri slova) iz okolnog mesta sa šojićevskom konstatacijom: „Ovde će da bude malo povuci a bogami i malo ga potegni“!

Odbranismo čoveka i setismo se japanskih krava koje hrane jabukama, poje pivom a masiraju rakijom (sakeom). Iako ne pravimo specijalitet sukijaki, utvrdili smo našu zvaničnu proporciju.

Kod nas službeno govedo prvo pije sake (ili drugu rakiju), zamezi jabuku, trezni se pivom a posle… posle može da bude i funkcioner.