VI STE NEŠTO POSEBNO

Misli mi pucaju po šavovima! Razmišljam o ljudima. Šta se dešava sa njima? Nezadovoljstvo je postalo virus koji je zarazio sve, izgleda i mene. Proširilo se kao kuga. Niko ne ceni svoj život, sebe, druge…Svi jurimo da pronađemo neko rešenje, a ne vidimo da smo upravo mi rešenje svega. Kad pronađemo neko (kvazi) rešenje, tek tada shvatimo da na početku rešenja nismo videli znak…..znak za slepu ulicu!

Stavite ovaj grad pod karantin! Zaslužio je. Žive tuđe živote, a nemaju svoje.  Rešavaju tuđe probleme, svoje ostavljaju po strani, svi to rade, ne shvatajući da su svi isti. Da li će ljudi ikada shvatiti to ili će iznova i iznova donositi sebi presudu….jer OPET nisu pratili znakove. Niko meni nije pokazao pravi put, sama sam ga pronašla čitajući jedan odlomak. Nešto tako bezazleno, iscepano iz stranica starih novina me je nateralo da shvatim veliku tajnu življenja. Jedan poznati govornik je počeo svoj seminar tako što je podigao novčanicu od 50 evra u vis. U prostoriji je bilo ukupno 200 ljudi. Pitao je: „Ko želi ovu novčanicu?“ Svi su podigli ruke. Nastavio je: „Ovih 50 evra daću nekome od vas, ali prvo ću nešto da uradim.“ Zgužvao je novčanicu. Potom je upitao: „Da li je još uvek želite?“ Sve ruke su bile i dalje podignute. Zatim je nastavio: „A sad?“ Bacio je novčanicu na pod i cipelama je utrljao u prljavi pod. Podigao je novčanicu, bila je zgužvana i skroz prljava. „Dobro, ko je još uvek želi?“ Još uvek su sve ruke bile podignute. Onda je rekao: „Dragi prijatelji, upravo smo naučili jednu vrlo važnu lekciju. Šta god da sam uradio s ovom novčanicom, vi ste je hteli i dalje, jer ni u jednom trenutku nije izgubila na vrednosti. U svakom trenutku je vredela 50 evra! Često nam se dogodi u životu da nas neko odgurne od sebe, da padnemo nisko, da se osećamo kao izgužvani i bačeni u blato. To su činjenice iz svakodnevnog života. Ponekad se osećamo kao da ne vredimo ništa.“ Bez obzira šta vam se dogodilo u životu, ili će se tek dogoditi, VI nikada nećete izgubiti na vrednosti. Bili prljavi ili čisti, izgužvani ili ispeglani, VI ste i dalje neprocenjivi. Naši životi se ne vrednuju prema onome što radimo ili koga poznajemo, već prema ONOME ŠTO JESMO. VI ste nešto posebno, ne zaboravite to!