Verica Barać preminula je od duge i teške bolesti.
U zemlju odlazi iz zemlje gde je potrebno da prevaziđeš strah od smrti da bi mogao da delaš, zemlje u kojoj treba biti bolestan od terminalne bolesti da uspeš da se otrgneš egzistecijalnom strahu i uradiš ljudsku stvar – upreš prstom na lopova.
Srbije neće preminuti.
Životariće istrulila iznutra, bolesna od najteže bolesti – KORUPCIJE.
Od te se bolesti ne umire, živi se živmrtav kako kažu naši stari. U tom živmrtav stanju održavamo je kolektivno svi – i oni koji kradu, podkradaju, kraduckaju, ucenjuju i oni koji ćute, trpe, plaše se. Dozvolili smo da naše vrednosti izblede, rezignirano prihvatimo stanje nepromene u kojem plašeći se za svoj posao, budućnost naše dece, našu egzistenciju ćutimo i trpimo.
Izgleda da „sloboda nije umela da peva kao što su sužnji pevali o njoj“
Za Vericinu bolest ni lekara ni leka bilo nije.
Za Srbiju leka ima – izdaje se na recept „Rod Blagojevich, bivši guverner Ilinoisa upućen da izdržavanje zatvorske kazne od 14 godina za korupciju – pokušaj preprodaje madata“. Ali nema lekara.
Ovih dana sahranićemo herojinu borbe protiv korupcije koja nam je prečesto koristila kao alibi za našu neborbu.
Laka nam zemlja. I nama kakvu smo zaslužili. I njoj kakvu nije.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.