Usud jedne metafore

Eko Taxi Vranje

Sedim sa kolegom Predragom Sarapom. Razmatramo tekuću situaciju – i, najednom, ustanovimo da situacija uopšte nije tekuća. Ne! Kakvi tekuća, ma, ajte molim vas. Situacija je daleko od tekuće. Tek u nekom narednom civlizacijskom stepeniku bi trebalo da se ona, tj. situacija, popne do tekuće. Na žalost, situacija hic et nunc je – closet. Ili ti zatvorena. Povod ovom nesumnjivo kristalno vidljivom zaključku, koji nam je sve vreme razmatranja pred očima, ali ga nismo označili kako trebuje pa onda ni videli, dakle povod raspucavanju vidika je bilo uzgredno pominjanje poljskog klozeta.
Pa, koja je kultna metafora našeg domaćeg filma? Zar to nije smrt Džimija Barke u poljskom klozetu? Film Živojina Pavlovića „Kad budem mrtav i beo“: Džimi sedi na dasci s otvorom, obesio je tranzistor o ekser, čita strip. Upucava ga upravnik poljoprivrednog dobra. Iz lovačke puške. Džimijevo lice je zabezeknuto, on ne može da veruje da je ubijen u tako srećnom trenutku, na tako intimnom i lepom mestu. Tranzistor, strip, zatvoren je a ipak u prirodi. Tu je sve što voli džimi Barka. Kad – ubiše ga baš u tom najsrećnijem trenutku.
Profesor Kosta Vujić, u TV drami „Šešir profesora Vujića“ takođe je opsednut klozetom. Njega i Džimija Barku deli sto godina, ali je uživanje u toj vrsti zatvorene, a javno-otvorene, intime obostrano. Džimi ima tranzistor, koji u vreme profesora Vujića još nije bio izmišljen, pa ga stoga profesor nije ni mogao uvući u svoj mali privatni raj. Ali je zato, imao nešto drugo – teglu sa kompotom. Dok sedi na svetom mestu privatnosti, profesor je uživao da izbacuje koštice kroz specijalno proširen otvor na vratima.
A ima još jedna stvar kod ovog closet pitanja. Kada je 2009. godine, nekako u ovo vreme, menjana tramvajska pruga oko Kalemegdana, otkriju radnici neke rimske iskopine. Raznih je tu nalaza bilo iz perioda kada je Singidunum bio sedište Legije IV Flavije. A jedan od tih nalaza naročito mi je privukao pažnju. To je bio vodeni toalet, iliti latrina. Nalazio se na samom ulazu u Kalemgdan iz pravca Knez Mihajlove. Odlično je očuvan. Nije bio closet, radio je na vodu, ili ti bio je tekući. Podignut je u prvom veku naše ere. Naravno, da je ovaj nalaz bio odmah zatrpan, i preko njega su prešle tramvajske šine. Jer trebalo je sakriti tu poražavajuću činjenicu – da su naprednije tehnologije na ovim prostorima bile u rimsko doba, nego u potonjim vekovima. Evroentuzijasti bi rekli: Evo, dokaza, kada smo u Rimsko doba bili deo Rimske evropske unije imali smo napredne tehnologije u ovoj oblasti, a kad su stvar preuzele izolacionističke snage, onda su i tekuća pitanja postala closet.
Složio sam se sa kolegom Sarapom, da ova tema zaslužuje podrobnije sociološko-psihološko produbljivanje i da bi trebalo pozvati dr Basaru da se uključi u istraživanje narečenog fenomena.





  • Ostavi komentar