Kako god da okrenete, uvek će se svesti na jedno: u banjalučkoj dvorani Bvorik pronađeno silno oružje i dinamit kojim je moglo da bude likvidirano srpsko rukovodstvo, a ministar policije najpre pominjao hapšenje,a onda ipak samo zatražio smenu direktora Narodne biblioteke. A oprethodno mu nije pretreslo stan, nije izvršen uviđaj u samoj biblioteci, nisu uzeti materijalni dokazi. Zvuči isto tako dobro kao zaplet u nekoj Nušićevoj ili
Kovačevićevoj komediji, zar ne?
Uviđaj i prikupljanje materijalnih dokaza su, naravno,izostavljeni jer je i ministru Ivici Dačiću i celoj vladi jasno da direktor Sreten Ugriči nema ama baš nikakve veze sa teroriznmom i oružjem. Oni su samo hteli da „pokažu zube“ i skrenu pažnju svima koji platu primaju iz budžeta da bi mogli da je izgube ukoliko ne budu dobri i ukoliko se drznu da javno iznose stavove koji Vladi ne bi bili po volji.
No, nije ni to glavni problem. Smenjuju se funkcioneri koje imenovala vlada i u drugim, daleko uređenijim zemljama kada nisu po volji članovima vlade. Problem je u linči sa „mirisom“ devedesetih koji se Dačiću nekako spontano nametnuo kao idealno rešenje, a koji su oberučke prigrlili svi ministri.
Formula je prosta: nanišaniš „neprijatelja“, oblatiš ga u medijima, a zatim mu ritualno „odseceš glavu“ i baciš je niz stepenice, na oduševljenje razjarene mase. Em napraviš mesto za neki drugi perspektivni kadar, em usrećiš mase, em ojačaš unutrašnje jediunstvo. A to što se javna scena zatrpa novim količinama smeća i nema neki značaj, sve dok oni koji odlučuju o sudbini društva veruju da ne gube glasove.
Ne znam kako se ko seća kraja osamdesetih i devedesetih, ali ja sam se tada prevashodno binio protiv ovako nakaradnog vođenja politike I kreiranja javne scene (izuzimam rat protiv koga je, valjda, svako iole normalan). Nekako sam verovao da će jednog dana ipak biti bolje i da će vladajuća elita, umesto gađanja đubretom i fekalijama, na javnoj sceni da organizuje smislenu društvenu raspravu. Nije se dogodilo, a sad vidim da se još dugo neće dogoditi jer je nova elita čvrsto prigrlila stare oprobane metode.
Ima još jedna veoma bitna stvar. Dačić je, nakon svega,blagoizvoleo optužiti jednu partiju da podstiče terorizam time što brani Ugričića. A ko je osnovao JSO, koga je ubio JSO, ko je osnovao 6. Odeljenje DB-a, ko je zataškavao onolike zločine po Bosni i Hrvatskoj, ko je razvozio leševe sa Kosova u hladnjačama? Pa Dačićev SPS, u kome nikada nije bio beznačajni šraf, ali mu se to danas ne prigovara.
Čovek se nedavno izvinio i tako se samolustrirao i sebe I partiju. DS se oduševila tako hrabrim političkim potezom i sada ga pušta da lustrira one koji su SPS „prozivali“ za sločine i terorizam. Nije, dakle, tačno da u Srbiji nema lustracije. Upravo je lustriralo Ugričića. A moglo bi još toga
da bude. Đavo se nikada ne javlja na vratima kada ulazi u kuću. Oglasi se tek
kada se odomaći. Ne mislim na Dačića, mislim na princip.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.