Prošao Uskrs. Kasnim jedan dan u glavi cele nedelje, sve mi se pobrkalo. Jedva uđoh u ravnotežu, a već me zivkaju za prvomajski uranak. O ne, opet praznici! Hm, koliko vas je to pomislilo. Kome još praznici ne prijaju? Volim i ja ponekad da praznikujem, ali ne prečesto, kao što je sada slučaj. Ne mogu da ne radim baš ništa.
Doduše, Uskrs sam provela u eno-gastro ekspertizi. Bila je utakmica između dve generacije. Ko je bolji, majka ili ćerka . Moj specijalitet je bila hobotnica ispod peke (sača), a njen pašticada (za one koji možda nisu čuli to je Dalmatinski specijalitet koji ne napuštamo iako u Srbiji živimo, čini mi, se već sto godina).
Pripremati hobotnicu veliki je izazov, pa i za profi kuvare. Užasno je tvrda i žilava, a treba je pretvoriti u zver puteraste strukture, koja se topi na jeziku. Ako ikada poželite da je spremite, evo moje tajne. Ukoliko je kupite već zamrznutu, tešku do dva kilograma, kao što je ovde uobičajeno, potrebno je da pustite da se prirodno otopi, potom je ubacite u kipuću vodu i čakate da voda ponovo proključa. Tada merite tačno 10 minuta, ni manje ni više, jer će biti tvrda te će vam trebati motorna testera da je isečete. Kada pusti crvenu boju na dobrom ste putu. Potom je izvadite iz lonca i ostavite da se ohladi, delovaće vam da je još tvrda, ali ipak su se desile neke promene. Kada se ohladi, obavezno joj izvadite zube, nalaze se na “vratu” i u obliku belo crne kuglice su, ali verujte ni malo naivni. Tokom kuvanja će otpasti i veći deo prilepaka koji takođe ne mogu da se jedu. Dok se hladi, založite vatru za sač, trebaće vam sitnog žara za sat vremena pečenja. Najbolje je da bude na vinovoj lozi, ali i druge opcije dolaze u obzir. Isecite nekoliko krompira, dosta crvenog luka na četvrtine i dve glavice očišćenog belog luka u češnjacima(nemojte ga seći). Nema ništa ukusnije od toga. Možete dodati i šitaku ili neke druge pečurke, sve zajedno posolite morskom krupnom solju, pobiberite i ubacite tri grančice svežeg ruzmarina. Na kraju polijte sa malo djevičanskog hladno ceđenog maslinovog ulja, ne preterujete sa uljem i nipošto ne dodavajte gotovu smešu začina tipa jer ćete dobiti potpuno veštački ukus. Samo so i biber. Složite sve u tepsiju sa hobom na sredini i stavite pod peku. Nakon pola sata proverite šta se dešava. Hoba će i dalje delovati tvrdo. Okrenite je i zaklopite sač. Neka se peče još pola sata. Nakon toga, meso će biti meko kao puter, a mirisi koji će vas preplaviti kada podignete sač vode direknto na obalu mora.
A vino? Ovaj put smo na trpezi imali ono domaće dalamtinsko, kakvo su radili moji stari. Žutinu koju gotovo ne možete piti samu za sebe. Mora ići kao bevanda. Iako je ovo vino osrednjeg kvaliteta, ima sa hobom nešto zajedničko i u kombinaciji čine savršen spoj. Eto, morala sam to da podelim sa vama. I, da, hoba je nestala brzinom svetlosti, a pašticadu smo imali i sutra za ručak.
Ko je bilo bolji procenite sami. Publika je bila podeljena, ali ja znam istinu. Izgleda da je vreme za smenu.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.