Tv (r)evolucija

Eko Taxi Vranje

Ideale nekog društva najbolje ćete oceniti po reklamama i TV programu.  I to je obično najvidljivije u  kasno popodne, u trenutku najizraženije intelektualne posrnulosti – posle dobrog  ručka.  Tada, kad si najranjiviji, upali TV. I, kao što neko reče da nema obmana čovečanstvo bi odavno izumrelo od dosade isprekidane trenucima očaja. Možda na najagilnije “kreatore stavova” ( čitaj EPP ) ne bih nikada ni obratio pažnju, ali kad si bombardovan filmovima bez sadržaja, programom bez poente, uredjivačkom politikom bez ideje i kojekakvim umetnutim kradljivcima vremena izmedju dva loša kanala, onda ti ništa drugo i ne preostaje nego da onu tetu sa praškom za pranje dočekaš sa radošću klinca koji će upravo toliko čokolade da smaže krijući se pored frižidera da mu u najavi neće biti dobro naredna dva dana. Neko se svojski trudi  da naciji koja se ubija od nerada popuni prazninu u životu uzrokovanu viškom slobodnog vremena. Taj neko ti obećava svake godine “Bolji život” u kome ćemo svi da vaskrsnemo u “Srećne ljude”. Isti pokušava da ti objasni  koliko je Sulejman bio veličanstven, kako je miš siva u modi jer se nosi po svetu, kako će da ti bude bolje već za dve godine, kako će sledeća plata da ti potraje čak do 11-og u mesecu i kako je sve mnogo jeftinije, ali nekako svi uvek odu u pogrešan dragstor.

Imam taman toliko godina da je promeniti moj stečeni  (makar i pogrešan) stav o nečemu ravno pokušaju da magarca naučiš da svira flautu . Sa druge strane znam dovoljno veliki broj ljudi koje vrlo lako možeš da uveriš u sve što u trenucima obesti može da ti padne na pamet , ali samo uz jedan uslov:  ako je bilo na TV-u. Tako dodješ do toga da ti komšija sipa gorivo tamo gde su mu rekli da ono “čuva motor” (iako je u pitanju Jugo iz ’83.), a komšinica konstantno kupuje hleb za koji je lepo u medijima čula da u njemu nema aditiva ( a vala nema ni brašna ako smem da primetim ). Jeste, svi ćemo da budemo lepi i poznati čim se dokopamo one kreme sa faktorom koju nam tako usplahireno guraju pod nos. A ova sa hlebom bez aditiva, e ona će (naravno kad se najede oko dve kile istog) naprasno da postane mladja. Čuj mladja !! I vitkija, pa sve ima da igra kao balerina izmedju dva superstara subotom uveče na najgledanijoj televiziji. Kad izredjaš kanale i vidiš šta ti se sve prodaje (i šta se prodalo ) ostane ti samo da se zapitaš da li je program od početka krojen taman po meri publike, ili je publika u svojoj nemoći vremenom pristala na izobličavanje svesti do te mere da joj ništa pristojnije ne bi ni valjalo.



Koliko para – toliko muzike, k’o nekad pod šatrom. A pošto je para nestalo dame i gospodo ima da slušate istu pesmu bar još 67 puta. Zato što je Kum voli – i to ti je!  Ustoličili smo pre mnogo godina njegovu ekselenciju TV kao prozor u svet. A onda smo očarani beštijom koja njime vlada taj isti prozor u svet prepravili u vrata kupleraja. I tu će ulaznica tek da dospe na naplatu.



  • Ostavi komentar