TRI ORAHA

Naslov teksta je jedino primeren dešavanjima i mentalitetu naše sredine. Zima, sneg, pa čak i poplave su ujedinile parlamentarne snage. Pošto u parlamentu nema problema, rasnih, verskih, ili političkih, ujedinilo nas je sapatništvo. Domicilni Srbi su u periodu od Svetog Luke, pa do Sretenja su, uglavnom, ili nedopijeni ili mamurni. Naši sapatnici u Banji, braća Romi, u zimskoj pauzi između postova i praznika koji i njima nisu najjasniji, osim Vasilice, „poste“ jer nema svirke (tezge) te smo jedni drugima rame za plakanje. Pre nekoliko dana Kafanski Parlament pun! Gledam, crveno slovo? Jedan od prijatelja čita „naše“ novine i moju projekciju sudbine Železničara, kad dolazi poznati basista i čestita: „Srečan dan bračo Srbi, srečna Tri Oraha!“ Normalno je da smo ukapirali da ugledni muzičar misli na „Tri Jerarha“, uredno pozvali piće, i nastavili napljuvavanja menadžmenta Želtursa, a bogami i vlade, kad puče glas da se menja i direktor Specijalne bolnice za koju sam ja (jezik pregrizo) rekao da je stabilna. Jedva sam smirio ostrašćene članove da ne blokiraju ulicu.

Objasnio sam da je čovek van Banje, otišao na neku subspecijalizaciju, uči i redovno se javlja da ga primete mentori. Što, bre, on tu mora nešto da uči, dok mu je firma stabilna, uvek popunjena i bez dugova, za razliku od ostalih banjskih i vranjskih firmi. Stranka je lepo procenila njegovu neozbiljnost. Ti nisi za direktora jer ne umeš da kupiš diplomu, kao svi normalni današnji rukovodioci, te ćemo dovesti odgovarajućeg truta. Kadrove imaju i za direktora i za Upravni Odbor. Kadrovi za direktora imaju najmanje četiri stranačke knjižice i neodgovarajuću stručnu spremu, a „intelektualci“ iz UO, uglavnom brane rad na popravnom ispitu iz kožarskog smera, što znači ne samo drugi, već i treći stepen kvalifikacija.

Ja sigurno, kao ozbiljan kolumnista, ne mislim da je to stav ozbiljnih ljudi iz vladajuće stranke jer su valjda i oni svesni kapaciteta preletača. Osluškuje priču i onaj „basista na odmoru“. Citiram: „Ne damo našeg direktora, može samo da ga smene Lingura meseca“. Nisam siguran kad je taj mesec, pretpostavljam da je mislio Limburg, ali mislim da je u pravu. Mogu samo da se nadam da je svojevremeno Nikola Pašić bio u pravu kad je rekao „Spasa nam nema, ali propasti nećemo.“