SUPRUG PREDSEDNICE

Pre otprilike šest meseci sam otišao u apstinenciju kad je reč o pisanju tekstova za matični list, jer je, ne mojom voljom, supruga ušla u lokalnu vlast. Smatrao sam da je nepristojno komenarisati odluke lokalne vlasti i njen rad, a biti u nekom latentnom sukobu interesa. Doduše, odmah mi je palo na pamet da osnujem fondaciju “Suprug predsednice”, ali me koči nekoliko stvari: moja supruga je lekar na privremenom radu u vlasti, ne peče rakiju i nije u situaciji da reketira firme, te su moji akcioni kapaciteti vrlo suženi. Pokušao sam da izvučem najbolje osobine iz Kafanskog parlamenta koji je izrazio želju da me podrži u humanitarnim akcijama, ali se, na žalost, njihova podrška završava na opciji degustacije “tomovače” i sličnih šljangarica. Ja to ne mogu da dozvolim, jer će greške u proceni rakije naneti štetu i mom ugledu, a i ugledu jedne tako respektabilne fondacije. Makar da ćemo i dalje razmišljati na tu temu.

Pre uzimanja olovke u ruku, pročitao sam nekoliko svojih poslednjih tekstova u novinama – imam utisak da sam ih pisao pre deset godina. Ne mogu da se vežem za ranije tekstove, jer već za samo nekoliko meseci nema više ni Guzenbauera, ni Štros Kana, nema ni malog Lazara (sećate li se ko to beše?) ni silesije drugih likova kojima je spinovana sludjena srpska javnost. Poplava potopi pola Srbije, od obećanih milijardu evra stiže na grbaču jadnog Marka CeSida 30 miliona, a pekač rakije ode sa svitom u Tursku na letovanje da odmori humanitarku od napornog rada. Biračko telo najjače stranke buja do neslućenih visina, jer se Njemu pridružuju svi luzeri koji bi da budu neki, hm, u vlasti, a inače, ne mogu ni u svojoj kući.

Baš mi je bilo simpatično kad mi je jedan insajder pokazao “upitnik” za stare i novopridošle kadrove vladajuće stranke. Taj papir je, bez humora, u maniru nekog neoorvelovskog komunizma. Možeš, brate, tu u upitniku da upišeš šta hoćeš da budeš, i gde sebe vidiš u podeli funkcija. Direktor, predsednik kompanije, opštine ili gradonačelnik, ali malo ima želja za metalostrugara, varioca, šivača levog rukava ili majstora za ženske flekice. Pogledao sam taj spisak i tu gomilu mrsomuda sa neskromnim željama, te mi štrajkači osiromašenih fabrika sada izgledaju kao moralne gromade u odnosu na ove šibicare. Ma, zato i nisam pisao. Nemam koga da pljunem. Iako je izbor širok. Dovoljno mi je što te licemere moram da srećem. Zato i nosim bradu. Valjda je i to jedan od načina da se dokaže da neko ispod nosi i obraz.