STRAVA ŽENSKA I SAVREMENI DENDI

Moja ovdašnja stvarnost bi često, prema konfekcijskim mernim jedinicama, odgovarala veličini „M“ (medium-srednje). Biće da smo sebe limitirali na osrednjost i tako velikodušno dali šansu svima da budu sve! One bolje smo, za svaki slučaj, sabili da se ne uobraze i ne uđu u veličinu „L“ (large-veliko).

Nedavno jednom kolegi saopštiše radosnu vest, da je moguće da mu se na službenom putu pridruži lepa koleginica, tj. „strava ženska“. On se prepade, pa reče: „Bolje da je neka druga, obična. Lepe žene me zbunjuju“.

Da ne poveruješ! I nije jedini.

Pomeri se s mesta, da ti ljubitelj „proseka“ ne bude neki „glavni“.

Najgori su oni promoteri autsajderstva, koji preuzimaju očinsku ulogu zaštitnika kolektiva od pošasti zvane transparentna natprosečnost. Za ovakve mudrolije pripremali su se strpljivo godinama. Njihova prilagodljivost, pritajena ambicioznost i prepoznatljiva bezbrižnost (uz zaumne ideje o eliminisanju najjačih konkurenata) čini ih prezenterom gorepomenutog „M“.

Po mustri tzv. srednje mere im je i seksualna moć, ili predstava koju imaju o njoj. Seksualna glad im je neartikulisana. Nedostatak elegancije ponašanja i nesposobnost razlikovanja hedonizma od halapljivosti, smešta ih na marginu seksualnog života. Ali, nepresušna vera u uspeh ih nagoni da sebe smatraju seksualnim prosvetiteljima. Posmatrano iz perspektive „L“ veličine, podosta im fali. Ljubitelji proseka, hrleći ka uspehu, funkcionišu prema poznatom konceptu „paketa snova“ Dejva Karnegija u knjizi „Kako da pobedite prijatelje i uticajne ljude“. Usled impotencije učenosti ,glorifikuju: „efikasnost“ ambicioznog prosečnog zaposlenog, manipulativne komunikacijske veštine (kako doskočiti konkurentu, a ne ispasti glup, kako postati miljenik sreće i okolnosti). Klasična akademska učenost i prefinjenost su,za ljubitelja proseka, samo teorija i kada je prepozna u praksi, potrudiće se da mu ona ne remeti lagodnost. Mit, legenda, kolektivno pamćenje, smestiće je tamo. Senzibilovan samo na srednju meru, žensku pojavu veće intelektualne i estetske veličine od M, sistematski sabija na njemu poznatu mustru. Služi se sredstvima kao što su: negativni marketing, igra „štap i šargarepa“, ili je stavlja u arenu sa očigledno nedostojnim takmičarem, za koga ne navija toliko, koliko navija protiv nje.

Dakle, spornu ljudsku sortu doba osrednjosti, koju ne bi bilo loše da zaštitimo zakonom o očuvanju retkih vrednosti, čine strava ženska za „L“ i savremeni dendi. Lepotica klasične učenosti i perfektni gospodin koji pretenciozno i šeretski replicira mejnstrimu svog okoliša, mogu opstati jedino kao samostalni entitet u dobu ljubitelja osrednjosti.

A da bi priča imala happy end, dodaću: Ostali su živeli srećno u mediokritetstvu, vladajućem društvenom mejnstrimu i uživali u svojim moćima veličine „M“.