Stari dani bez vranjskih pisaca

Setih se ovog leta popularnih socijalističkih kvizova. Na jednom su imali pitanje tipa: Znate li pisca iz vašeg grada, kraja? Naravno, ovde u Vrawu svi su znali za Boru Stankovića, a ko ne bi. Ali, malo njih je znalo, osim Koštane, koja je dela i priče  Bora napisao. Evo, i ovog leta održavamo „Stare Dane“  ( ako smem da ih spomenem da me ne tuži neko za autorsko pravo). Nisam siguran da mnogi znaju za pripovetku Bore Stankovića.  Prošlo je mnogo godina i mnogo dana, a izgleda da nećemo saznati da možda još neko u ovo demokratsko vreme piše i stvara. Mogli su gradski oci i kulturni poslenici da upriliče jedno književno popodne, kao „ predgrupu“ ovim silnim pevačima i izvođačima, pa promovišu neke pisce i stvaraoce, koji su u međuvremenu od Borine smrti napisali nešto i objavili neko književno delo. Cenim što je održana promocija Rečnika profesora Momčila Zlatanovića, kao dopunjeno i oplemenjeno izdanje, još više što je profesor počasni predsednik Udruženja književnika Vranja, čiji sam sekretar, ali mladi ljudi i čitalačka publika bi upravo na ovakvim gradskim manifestacijama mogla i trebala da sazna, ko sve stvara i piše u Vranju i ima li takvih. E, poenta je u tome. Znam nekolicinu njih, ali sam siguran da bar dvojica zaslužuju da se spomenu i da im grad, bez obzira na koalicionu strukturu, obezbedi ovakvu promociju.

To su Srđan Tomić, sa dva romana – „Buđenje usnulog“ i „ Milosrdni anđeo“, i Dušan Djorđević sa knjigom „ Drame“ i romanima „Škola za patriote“ i „Stočni vagon“. Oni su ovo napisali, podvlačim napisali i objavili. Postoji još pisaca, ali neka oni  sačekaju svoje dane. Tako bi publika i grad promovisali, ne samo „Stare Dane“ u kojima Vranje još uvek živi i izgleda da će dugo živeti, već i nešto novo što sigurno obeležava „Naše dane“, ili to neko odozgo ne dozvoljava da živimo danas, već nas uporno vraća u poršlost. Još jednom je politički nehat ili eventualni umišljaj, odredio sudbinu kulture, u ovom slučaju književnosti. Sećam se kada je pesnik Duško Trifunović, na Danima Vranja ( opet rizikujem tužbu ), u Pribojčićevoj kući, napravio lapsus i zahvalio se  „Zajednici“ što ga je pozvala „na Borine njiževnedane“.

Nisam siguran da će omladina u gradu početi više da čita, ali da uživa u igri i pesmi to hoće. I u demokratskom Rimu je bilo „hleba i igara“.