Nema u nas boljih ekonomista od srpskih domaćina. Sve što imaju napravili su po principu „u se’ i u svoje kljuse“. Zato je svako srpsko domaćinstvo najbolji primer uspešne ekonomije u kome važe sve zakonitosti tržišta. Srpski domaćin ne zna šta su kapital, profit, višak vrednosti… ali on ima kuću, štalu, livadu, njivu, mehanizaciju! Srski domaćin zna za muku, ali mu na pamet ne pada da ulazi u gubitke.
Poštujući oprobani princip: „ako ne znam ja, znam ko zna“, na tom našem putu do 2020. godine, za početrak bismo mogli da krenemo baš od srpskog domaćina. Nije to sramota ni za srpsku makro ekonomiju, niti za sve lokalne mikro ekonomije. Za početak – pitajmo njega ili se ugledajmo na njega. Sigurno je na nećemo pogrešiti!
PRVO, kada domaćin reši da pravi kuću, štalu, da podigne novi zasad, proširi voćnjak, da kupi kombajn, da u kuću dovede zdravu vodu… on od toga ne pravi halabuku. On je sebi postavio cilj i – tačka. Svi naši ciljevi finijim evropskim jezicima zovu se – strategije. One su kod nas poslednjih 20-ak godina obično dela ljudi koji imaju ponešto amputirano u glavi.
DRUGO, domaćin zna da bez više sati rada u štali ili voćnjaku, na njivi ili livadi, sa kombajnom ili traktorom, nema ništa od postavljenog cilja. To znaju i svi ukućani i svi nadničari. Na drigoj strani, u Srbiji danas, iza svakog novog sata rada stoji novo radno mesto, a iza svakog novog radnog mesta, nova strategija. To će onda reći da iza armije gladnih i nezaposlenih stoji isto toliko strategija.
TREĆE, domaćin zna gde i kako da obezbedi pare. Ako mu negde neko prodaje svoj novac, (mi to zovemo kredit) domaćin će ozbiljno izračunati koliko ga koštaju tudji dinari, evri, dolari. Tvorci naše strategija do 2020. o tome ne razmišljaju, pa je zato Srbija danas, u svakoj sekundi dužna novih 97 evra.
ČETVRTO, domaćin zna s kim kreće u posao. Njegovi izvodjači radova su oprobani i delima dokazani znalci koji se svuda u svetu zovu – majstori. Naši znalci su dipl. ing. ecc. pravnici ili menadžeri, doktori i drugi majstori za abortuse sa svetski čuvenih univerziteta od Prištine, preko Slankamena do Leposavića, Brusa, Blaca i Kamenice.
PETO, posao srpskog domaćina je oročen vremenom i ugledom u selu. Naši, srpski poslovi su oročeni samo makaza, crvenim pantljikama i slobopdnim vremenom Nušićevih i Sremčevih trutova i glavara.
U tome su sve naše razlike. Sitne, a tako krupne. Zato, srećna nam nova 2020. godina.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.