Završiše ove tri „lude“ nedelje i treba da se podvuče crta. Život ide dalje a ostaje ona latinska izreka: „Vox populi, vox dei“. Ja osećam ličnu krivicu za rezultat izbora, jer sam se godinama bavio pogrešnim temama. Namerno sam se bavio relativno zanimljivim kafanskim likovima, povremeno političkim šibicarima a totalno zapostavio „tamnu stranu sile“ koja je svuda prisutna.
Moja lična „odgovornost“ je pod tačkom tri. Jedan ugledni glumac je pre desetak dana razbio neke iluzije koje mi „pripadaju“. Reagujući na „kritike“, pojasnio je prisutnima da i u pozorištu, kafani ili otvorenim tribinama prisustvuju različiti ljudi. Ima pametnih, ima i mudrih, ali uvek i gomila idiota. Činjenica je da na „njih“ nisam obraćao pažnju dok nisam „shvatio“ poruku. Možda i zato što se dele na dve kolone. Prva su oni bučni „večernjaci sa diplomom“ za koje normalni misle da su lokalni klovnovi, pa je logično da sam ja „nenormalan“. Druga sorta su oni ćutolozi, ćopićevski „gluvi barut“, sistem „može tura, može“, veoma podantno, jer moraju da „slušaju“ neprijatne teme: („ne lično već zbog preduzeće“). Mislio sam, čak i da kritikujem matične novine što ne zagrebu još dublje u kolotečinu i shvatio da se to može samo na umetničkoj slici. U zabludi (indukovanoj) me pomalo relaksiralo druženje sa ljudima iz drugih političkih opcija u proteklom periodu jer su po prirodi posla, bili ozbiljni, stručni i tolerantni, i mogu da izrazim zadovoljstvo što sam imao čast da ih upoznam.
Nisam ovo napisao zbog kurtoazije ili eventualne političke trgovine. Napisao sam samo kao ličnu ogradu (ljudi znaju na koga mislim) od lokalnih „idiota“ koji mi terminologiju neće zameriti. Jedan moj prijatelj ih često i citira. Recimo: „Ne mogu da popijem piće, da mi umreš.“ Ili: „U ovuj turu bez mene piće ne“. Svim čitaocima kolumne čestitam Srećnu Novu 1991. (Al’ sam zakasnio u p. m.). Nisam hteo da budem vulgaran, jer su ljudi blagosloveni u svom neznanju, zaboravljeni a slobodni.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.