Srbija ovo ne sme da zaboravi

Jedna tek renovinarana kuća gori, njeni stanaru se bespomoćno dave u dimu, na sav glas pozivaju u pomoć. A kraj kuće četvorica nazovi domaćina šenluče, ne okreću glave niti na živote bespomoćnih ljudi, niti na kuću. Komšije sve to u čudu gledaju, ništa im nije jasno.

Ta kuća je Srbija, a ti nazovi domaćini su Tadić, Nikolić, Dačić i Dinkić. Oni se ne osvrću ni na gladneni na i bose. Oni ne čuju ni pozive u pomoć ni bespomoćne vapaje stradalnika. Skoro dva meseca posle izbora 6. maja, ova družina ne prestaje da šibicari, jer njih ne zanimaju ni građani, ni institucije, ni šta će komšije i svet da kažu. Družina šibicara ima preča posla – oni jedan drugome zavrću uši, nude i prodaju sve što se u Srbiji može ponuditi i prodati.

Pre tri dana visokotiražni „Blic“, posle toliko analitičkih tekstova, posle toliko upozorenja, na naslovnoj strani doneo je naslov „Građani taoci Tadića, Nikolića, Dačića i Dinkića“. Svaki iole normalan, iole moralan građanin morao bi barem malo da se postidi kada tako nešto pročita, da barem malo pocrveni. Ne biva: ova bratija ništa ne čita, pa otuda ne pokazuje ni sram ni nemoral. Tadića, Nikolića, Dačića i Dinkića zanima samo partijski plen koji treba oteti od sedam miliona Srba i uterati u svoje partije, u te janičarske družine.

Mnogo pre raspisivanja poslednjih izbora u napaćenoj, raskrinkanoj i pokradenoj Srbiji sve je stalo, niko ništa ne radi. Pred očima građana, na otvorenoj sceni, u medijima, mesecima već, događa se samo jedno – prljava trgovina u kojoj ova četvorka ne zazire bukvalno ni od čega.

Pametni su izračunali: svaki dan bez vlade građane Srbije, ove, kako neko reče „partijske samoposluge“, košta 50 miliona evra. Pametni su takođe izračunali da je javašluk ove četvorke dostigao zabrinjavajući iznos od 2,5 milijardi dinara. Na srpsku nesreću, taj javašluk još traje. Samoposluga još nije zatvorena. Niko zna kada će se i kako završiti ovaj srpski sunovrat i moralni blud ove četvorke.

Zna se samo jedno: kako god i kada god da se ovo završi, Tadić, Nikolić, Dačić i Dinkić, za razliku od sedam miliona Srba, mirno spavaju. Oni to ne moraju da zapamte, a Srbija to ne sme da zaboravi.