Slaganje hrane i vina. Savršen brak. Perfekt meč. Sljubljivanje. Sve su sinonimi za jednu jedinu aktivnost kojoj pribegavamo kada želimo da nam skoro sva čula uživaju. Na ovu temu se puno spekuliše kod nas jer nije postala deo svakodnevnice našeg čoveka, a šta su prave istine ostaje da istražujete. Koliko često razmišljate kada vam dolaze gosti na ručak/večeru koje vino da poslužite? Tj. koliko razmišlate o tome da li će i kako će se vino sljubiti sa hranom koju spremate? Ili kada izlazite u restoran?
Postoje neka univerzalna pravila koja su prilično dosadna, znate ono belo meso belo vino, riba i belo vino, crveno meso crveno vino. Ima istine, nije da nije. Ali nije baš sve i baš uvek tako.Generalno gledano, leteće životinje, a pri tom pre svega mislim na belo meso definitivno, vole bela vina na prvom mestu, ali tu su još drugo i treće mesto… Ovde pre svega mislim na piliće i ćurke, orlove i zmajeve ćemo obraditi neki drugi put.
Ali tu nije kraj. Nije isto da li je meso grilovano ili pohovano? Ili, pak, lagano dinstano na crnom luku ili na kraju još u sosu od plavog sira? A sve se zove pileći file, zar ne? Od prvog primera do poslednjeg možete da složite potpuno različita vina, a radi se samo o jednom piletu!
Na šta se zapravo treba obratiti pažnju? Pre svega, struktura jela i vina mora da bude u ravnoteži i to je polazna tačka. Tela vina i jela treba da budu iste «masivnosti» da bi mogli da budu u harmoniji. Isto kao kod ljudi; ako žena ima 150 kg, a muž 70, tu će neko opasno da trpi, a znamo i ko. Tako je i kod hrane i vina. Ima svakavih brakova, ali srećni su samo harmonični. Vino ne sme da nadjača hranu, niti hrana sme da «poklopi» vino. Kada nakon zalogaja hrane uzmete gutljaj vina, vino treba da spere vaše nepce i spremi ga za sledeći zalogaj ne ističući pri tome ni jednu karakteristiku hrane posebno, kao što samo ne sme u ustima da bude prenaglašeno i vraća se nazalno nakon što ispijete gutljaj. Pa završenom uživanju vaše nepce treba da ostane čisto i sveže.
Što je jelo jednostavnije, to i vino treba da bude jednostavnije i svežije, uglavnom mlađe. Kako se jelo komplikuje u pripremi i što duže traje sama priprema jela, tako raste i kompleksnost vina koje servirate uz jelo. Uz dodatak kompleksnih i jakih preliva situacija se dodatno usložnjava. Gore pomenuti file, ukoliko lagano dinstate na crnom luku dok se luk ne istopi pa pri kraju dodate različite masne sireve, buđave ili ne, vi ste potpuno promenili strukturu jela i sada imate kompleksniji i zahtevniji zalogaj, koji automatski traži kompleksnije i zahtevnije vino. Ovde bi belo vino sa početka priče izgubilo trku u prvoj sekundi, ali bi jedno puno kompleksno belo vino, odležalo u hrastovini, sa dobrim kiselinama, već imalo ozbiljne šanse za savršen spoj. A u ozbiljno razmatranje o uparivnju ušao bi nemali broj crvenih vina.
Ne postoji univerzalna šema koje treba da se držite, već da stalno razmišljate i istražujete. Na kraju, za utehu, ne postoje pogrešne kombinacije, samo su neke bolje od drugih. Zato sledeći put kada društvo bude razmišljalo koje vino da poruči, uzmite stvar u svoje ruke. Budite smeli. Pa šta i ako pogrešite? Ko će znati? Ako nikada ne napravite grešku nećete umeti da cenite one uspele kombinacije.
I da, samo da podsetim, obavezno menjajte vina tokom obroka, tako vam rastu šanse da pronađete savršene kombinacije vina i hrane i da se više zabavljete i uživate na kraju krajeva.
A pošto se u Vranju neguje roštiljska kultura u ishrani, od srca preporučujem roze. Prijatno!
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.