Uživam u kratkim i brzim polemikama. Forhend-bekhend stil izazove u meni potrebu da se sagnem i sakupim loptice. Te, evo, hvala Predragu Sarapi i Miodragu Zarkoviću na prilici da se razgibam.
Oni inicijalno polemišu oko obešenih i piva. To jezgro polemiko je brzo eksplodiralo, kao što obično biva u žestokim partijama, pa je ostalo tek crtica u žestokoj partiji.
A jezgro je sledeće. Na stranici nedeljnika Pečat je fokusiran detalj iz Sarapinog prelistavanja štampe u kojem on pominje jednu okupacijsku epizodu iz 1941. godine, kada su na terazijskim kandelabrima visili obešeni. Grozomorna scena je još jezivija jer su u bašti Kasine konobari služili Vajfertovo točeno pivo. To je fakat zabeležen u mnogim okupacijskim hronikama. Koliko sam shvatio, a teško je shvatiti kad je brzina forhenda iznad sto milja, kao ovog puta, Sarapa je optužen za odsustvo patriotizma jer se udusio da pomene istorijsku činjenicu. Možda sam pogrešno denotirao, ali molim da se sledećeg puta smanji brzina servisa.
Sarapa je svoju odbranu izneo na blogu Novina vranjskih. „Puk’o“ je bekhend do zadnjeg šešira na tribinama. I to me je podsetilo da neki događaji u srpskoj istoriji ne pristaju da budu do kraja ispitani i pod njih podvučena crta. Kao što je eto, taj događaj iz vrelog avgusta, kada se topio asfalt na Terazijama – događaj od pre ravno 70 godina! Ej!! Ni sedam decenija nije uspelo da izvuče vampirsku krv tom danu.
Kad se, opet, čovek sagne pa skupi neku lopticu iza linije, otprilike i dođe mu logično da nije. Jer i dalje stoji nerešen zadatak pred srpskom elitom: kako reagovati na agresiju moćnih! Kako? Kao što je Bugarska elita radila kroz istoriju. Jahati tigra, ne pljuvati ga u balavu njušku. Ili kao što mi radimo u dvadesetom veku. U devetnaestom, srpska politička elita, ma koliko bila primitivna, umela je da klanja gde treba.
Zašto su Beograđani pili hladno pivo u tom vrelom danu? Kada sam to pitao, glumca Bogatinčevića, koji je bio nazočan tog dana na Terazijama, on mi je rekao:“Pa, ko je lud da pije vruće pivo!“ Što će reći, nije lako ući u srpski mozak.
Divno bi bilo kad bi tamo patriotska sfera bila označena crvenim, recimo, ili plavim, svejedno, ali jednom bojom. Pa se zna, da ti koji su pili pivo su izdajnici, a najveći su oni koji su pili ’ladno, veći od onih koji su tražili grejano. Ili, da je opet jasno, pa reći: patriotizam je kada pred jačim ćutiš i čekaš da oluja prođe. Šta je patriotizam? Koje je boje patriotizam? Ili koje temperature piva. Da li je patriotizam pokazati da se nisi uplašio i da ćeš živeti po svaku cenu?
Nešto mi se opet javlja, kako me spopala želja da se od sakupljača loptica dohvatim reketa, da će i za sedamdeset godina neko raspaliti forhend po onima koji su sumnjivi da bi pili ’ladno pivo, kad se treba oružja hvatati. Ko je u pravu?
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.