Rekonstrukcija ili stečaj

Zamislite damu kojoj je 60 godina? Ukapirala gospodja da su joj tri četvrtine životnog veka prošle bez veze i reši da u preostalih 20 godina, ostvari svoje mladalačke snove. Rešila da se sa 60 godina preporuči mušterijama. Čime? Pameću ne ide: svesna je da je truba! Promenom duha ne ide: svi su je pročitali! Podmladjivanjem ne ide: treba novac za plastičnu! Ne ide ni marketingom: toliko puta je isfolirala mušterije! Gospodji je ostalo da u 60-oj promeni neke krpice, parfem i šminku.Tako ide priča i sa srpskom vladom. Tri godine Vlada se nije mešala u svoj posao. Od uredjene i perspektivne države napravila je slu;aj za Brisel. Nas gradjane je obesčastila tako i toliko da nas je sramota od komšija i prijatelja. Dovela nas je u situaciju da ne znamo šta ćemo danas imati u tanjiru. Ipak, Tadić (Cvetković se ni za šta ne pita) je odlučio da za godinu dana ispravi krivu Drinu. Sada, kada je Vladi do kraja madndata ostala još godina dana, rešili naši usrećitelji da nas ponovo prevare nekakvom rekonstrukciom. Gradjanima bi, recimo, bio prihvatljiviji, ovaj model. Da Tadić, stečajni upravnik preduzeća Srbija, najpre sebi smanji platu i tako „preporuči“ slično ponašanje u piramidi vlasti. Da Cvetković i članovi kabiteta, pre jedne sednice vlade, krišom stanu u neki od redova za obrok iz narodne kuhinje i vide šta ti nesrećnici jedu. Da Vlada i prateće službe neku narednu sednicu održe u Trgovištu. Pre toga, u onoj nedodjiji, da posete neku porodicu, kako bi sa više emocija pred gradjanima širili ničim izazvani optimizam. Da srpski srednjoškolci objasne svom ministru prosvete odakle im želja da vlast otvari fakultet za školovanje kontroverznih biznismena. Na kraju, bez imalo cinizma, da se novi ministar zdravlja presvuče u neko otrcano odelo i noću zatraži pomoć u vranjskom Zdravstvenom centru. Dok se u ovom stečajnom preduzeću nešto slično ne dogodi, nama ostaje aforizam Dragana Rajičića: „Samoubica je za nijansu promenio plan. Neće se obesiti – nastaviće da živi u Srbiji“.